ОСМИ РАЗРЕД: Падежи

Данас сте на РТС-у 3 имали лекцију о ПАДЕЖИМА , а сада покушајте да самостално урадите ове задатке:

1.Одреди падеж , значење и функцију  подвучених речи:

- Милица  је професор.

- Милице,затвори прозор!

- Позајмио сам оловку од Милице.

- Возим Милицу  у школу.

- Разговарам са Милицом о ручку.

- Кренула сам према клупи.

- Седим на клупи.

- Утрчао сам у кућу и укључио компјутер.

- Шетали смо улицама.

-  На столу има  цвећа, свећа и књига.

-Купио сам цвеће , свеће и књиге.

- Купи ми хлеб.

- Хоћу парче хлеба.

- Донеси ми хлеба.

- Данас сам са Лолом однела књиге  на таван.

2.Поред тачне тврдње стави Т ,а поред нетачне тврдње стави Н.

а) Сви падежи имају предлоге.

б) Именица у номинативу је увек у функцији субјекта.

в) Датив има значење намене и усмерености.

г) Уз акузатив се употребљавају предлози : у , на ,о , пред , за ,међу , кроз,уз.

д) Кад инструментал означава средство , употребљава се са предлогом.

ђ) Локатив се понекад употребљава са предлозима.

е) Именице у генитиву имају функцију објекта.

3.Именице из заграде стави у инструментал.Обрати пажњу на употребу предлога  С / СА .

- Прво је слику нацртао____________  (оловка), онда обојио _____________ (бојица).

-У школу сам дошао____________ (бицикл).

-Пловио сам ___________ (брод) ___________ (родитељ).

- Волим да се возим _________(мотор)____________ (тата).

  

4.Повежи називе падежа са реченицама у којима препознајеш именицу у одговарајућем падежу.

- Читав дан седи у библиотеци.

                                                                                                       ДАТИВ

- Кренуо је ка библиотеци.

                                                                                                       ЛОКАТИВ

- Живим у Раткову.

-Путујем према Раткову.

5. Повежи називе падежа са реченицама у којима препознајеш именицу у одговарајућем падежу.

- Перем прозор.

                                                                                                 АКУЗАТИВ

-Прозор је обасјан светлошћу.

                                                                                                 НОМОНАТИВ

- Пера носи сат на руци.

-Покварен му је сат.

ПЕТИ РАЗРЕД: Зависни реченични чланови

Зависни реченични чланови:
Глаголски додаци: објекат(прави објекат и неправи објекат), прилошке одредбе
Именички додаци: атрибут и апозиција

Објекат

Постоје две врсте објеката:

1. Прави објекат:

а) у акузативу без предлога

– добија се на питање КОГА, ШТА?

Волим мајку. Љубим сестру. Купујем патике.

ПАЗИ!!!

Заклања ми поглед на град. (КОГА? ШТА? – на град)

ГРАД је неправи објекат, јесте у акузативу, али има предлог!

б) у деоном генитиву – КОГА, ЧЕГА?

Мама, додај ми воде. Дај ми сока.

ПАЗИ!!!

Само деони генитив који може да се замени акузативом без предлога је ПРАВИ ОБЈЕКАТ:

Мама, додај ми воде. – Мама, додај ми воду.

 Дај ми сока. –  Дај ми сок.

2. НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ

Може да буде у било ком зависном падежу, а овде је пример неправог објекта у дативу:

– добија се на питање  КОМЕ? ЧЕМУ?

Купићу мајци брош. Идем фризеру.

Апозиција

Биберче, јунак мали као биберово зрно, избавио је цареву кћер.

"Капетан Џон Пиплфокс", радио-драма за децу, дело је Душана Радовића.

Додатак именици који је накнадно одређује зове се апозиција.То је обично именица, односно скуп речи. У истом је падежу као и именица коју накнадно описује. У говору се одваја паузама, а у писању ЗАПЕТАМА .

Твој задатак: Прочитај лекцију из уџбеника и уради све задатке, у својој свесци запиши најважније, сликај и пошаљи. Рок: 4.мај

ОСМИ РАЗРЕД: "Ноћ и магла" Данила Киша

 Прочитајте одломак из драме Данила Киша која је послужила као сценарио за једну телевизијску драму. Размислите:
Зашто је младић остао без имена? 
Да ли он трагајући за прошлошћу трага за самим собом? Колико нас покушава да објасни себе и своје поступке тако што ће суочити прошли са садашњим тренутком?                                          Запитајте се: Зашто је магла оно обележје које нас најбоље дефинише? И зашто ноћ? 

Размисли колико је наше сећање непоуздано?

 Погледај видео:

У свесци запиши основне елементе анализе.

СЕДМИ РАЗРЕД: „Љубавни растанак“

Прочитај народну лирску песму "Љубавни растанак", погледај видео у прилогу и у свесци запиши:
                                                                   Наслов песме
Књижевни род:
Књижевна врста:
Тема:
Мотиви:
Стилске фигуре( са примерима):
Порука:

ШЕСТИ РАЗРЕД: "Аналфабета", Бранислав Нушић

Надам се да сте прочитали одломак из једночинке "Аналфабета" и разумели смисао Нушићевог текста. Данас ћемо се позабавити карактеризацијом ликова и порукама текста.
У овом драмском тексту упознали сте лик начелника једне области и његове необичне помоћнике. Вероватно сте се насмејали  њиховом незнању и неукости.
Размислите зашто начелник проучава Светин речник. Представите како је осмишљен његов речник. Запазите речи које изазивају начелникове недоумице. Обратите пажњу на то како начелник тумачи непознате речи (популација, оптимизам, песимизам, анулирати). Шта може да се закључи о његовом образовању на основу тих објашњења? Сагледајте ликове начелника и чиновника са моралног становишта на основу њиховог објашњења речи анахронизам.
Објасните узроке његовог погрешног тумачења речи. Анализирајте на основу чега он закључује да реч аналфабета означава нешто опасно.  Зашто је он посумњао да је школски надзорник аналфабета?   Шта је начелник изнео као доказе да је школски надзорник сумњив?  Зашто начелник жури да одговори министру? Анализирајте које су га особине довеле у незавидну ситуацију. Проучите дидаскалије које описују његово стање на крају драмске радње. Уочите како се он тада осећа.
Анализирајте лик школског надзорника на основу реченице коју изговара: „Моја партија је моја школа!” Сагледајте којим је животним вредностима он окренут. Објасните његову улогу у драми. Проучите разлике између начелникових и надзорникових побуда(разлог, мотив) и понашања. Шта је узрок неспоразума између ликова?
 У свесци запишите резултате својих размишљања о ликовима.

А сад да видимо које поруке нам доноси овај текст: Начелник и његови чиновници без провере, доказа и суђења окривљују школског надзорника! Шта то говори о друштву у којем се одвија радња овог комада? Размислите којим се људским и друштвеним манама Нушић подсмева у овој драми.  Због чега је људско незнање велика претња човеку и међуљудским односима? Како своје знање и вештине можемо искористити за своје и добро људи око нас?

Формулиши својим речима поруку текста, а затим прочитај КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК  и укратко запиши најважније.
*Домаћи задатак за 4.мај: 201.стр. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ПЕТИ РАЗРЕД: Предикатске реченице, обнављање

Да се подсетимо:

Комуникативне реченице почињу великим словом и завршавају се неким знаком интерпункције (тачком, упитником или узвичником). Комуникативна реченица може бити састављена од једне или више предикатских реченица.
Предикатска реченица је свака реченица која је формирана помоћу предиката (било глаголског – исказаног глаголом у личном глаголском облику, било именског). Колико у оквиру комуникативне реченице има предиката, толико има и предикатских реченица. 

Подвуци предикате (црвеном бојом глаголске, а зеленом именске)  у следећем одломку из романа "Поп Ћира и поп Спира" и одреди колико има комуникативних, а колико предикатских реченица: 

"Била је субота после подне. Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим сокаком једна кола и у њима један млад човек. Баба Пела, која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње, па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапћући."

 Број комуникативних реченица? ____
 Број предикатских реченица?      ____

ПЕТИ РАЗРЕД: "Женидба Душанова"

Данас сте на РТС-у 3 слушали предавање о народној епској песми "Женидба Душанова". Прочитајте је обавезно и посебно обратите пажњу на сличности ове песме са бајкама које смо читали. Док читаш текст песме, одговарај усмено на питања из РАЗГОВОРА О ДЕЛУ  и следећа:
Зна ли цар ко је Милош Војиновић?
Шта их веже?
Зашто баш Милош иде у сватове а не неко од старије браће?
Ко је то одредио?

У свесци запиши:                             Наслов дела

Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска народна песма старијих времена
Тема: Одлазак сватова по девојку Роксанду којом је желео да се ожени српски цар Душан.
Мотиви:прстеновање девојке, услови које тазбина поставља, превара, задаци које је веома тешко испунити, прерушавање јунака, неочекивана помоћ, одлазак сватова и последњи напад.
Ликови:( Набројте ликове, а затим самостално уочите и напишите Милошеве особине)
Стилске фигуре: ( Наведите примере за епитете и поређење)
Градација је стилска фигура којом се осећања, догађаји, мисли и песничке слике ређају поступно, по јачини. Од слабијих ка јачим и обрнуто. На пример:
 – Јест слободно, млађано Бугарче!
 – Јест слободно, моје драго д’јете!
 – Јест слободно, мој рођени синко!
Порука: (Нађите у тексту стихове који би могли да буду главна идеја песме)

ШЕСТИ РАЗРЕД: "Аналфабета", Бранислав Нушић

          БРАНИСЛАВ НУШИЋ рођен је у Београду (1864-1938) у трговачкој породици цинцарског порекла. Његово право име било је Алкибијад Нуша и  један је од наших највећих комедиографа. 
Најпознатије комедије су му Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка...  
Написао је и романе за децу Аутобиографија и Хајдуци. У петом разреду читали смо и одломак из његове једночинке Кирија.

*Прочитај одломке из једночинке Аналфабета из своје читанке и усмено одговори на захтеве из РАЗГОВОРА О ДЕЛУ и  следећа питања:
У већини Нушићевих дела централне теме су власт и новац.
 Ком свету припадају главни ликови једночинке Аналфабета:
а) свету новца (газде, трговци, шпекуланти) или 
б) свету власти (жандари, срески капетани, начелници, министри, политичари)? 
 У којим ситуацијама су најјаче дошле до изражаја њихова неукост и неспособност?
 Ко је централна личност овог одломка? Које карактерне црте показује? 
Која је доминантна црта његовог карактера? 
Чега/кога се плаши срески начелник? 
У какве смешне ситуације упада из страха и незнања? 
Какви су остали ликови у овом драмском делу? По чему су слични са среским начелником? Ком типу људи припадају? 
Које појаве у друштву је Нушић извргао подсмеху и руглу? 
То је учинио: 
а) приказом комичних ситуација; 
б) заменом тумачења стране речи; 
в) и једним и другим? 
Шта нам је Нушић овом комедијом поручио?
О дидаскалијама (ремаркама) учио/ла си у петом разреду. У овом одломку има их више. Одговори шта оне означавају: 
а) број лица и чинова у једночинки; 
б) упутства режисеру и глумцима; 
в) опис гестова, гримаса, простора, покрета; 
г) поруке дела.

У својој свесци запиши:                         Име писца
                                                                   Наслов дела
О писцу:(прочитај А+ РЕЧ ПРИЈАТЕЉА, стр.201)
Књижевни род:
Књижевна врста:
Тема: 
Ликове и поруке текста тумачићемо сутра. 

СЕДМИ РАЗРЕД:Гласовне промене,обнављање

Драги седмаци, да бисте обновили знање о гласовним променама, знате да морате прво поновити поделу гласова према звучности и месту изговора(творбе). Ево кратког прегледа:

А сада уочите које су се гласовне промене одиграле у речима:
1. ВИШАЊА, ТРЕШАЊА
2. ВРАПЦИ, ЖАПЦИ
3. ЦРЊИ, БЛЕЂИ
4. ЈУНАЦИ, МОМЦИ
5. ЈУНАЧЕ, МОМЧЕ
6. НОШЊА, ПАЖЊА

ОСМИ РАЗРЕД: "Грађанин племић", Жан Батист Поклен – Молијер

Чувени француски комедиограф Молијер (франц. Molière), правим именом Жан Батист Поклен (франц. Jean-Baptiste Poquelin; Париз,— Париз, 1673), глумац, писац комедија и директор позоришта, написао је комедије: Тартиф, Тврдица, Дон Жуан, Уображени болесник, Грађанин племић ...   
                     Главни лик ове Молијерове комедије је Журден који жели да привуче пажњу лепе маркизе, али осим новца, нема манире, културу и образовање. Зато ангажује учитеље музике, мачевања, филозофије, борења и играња да га припреме за живот у високом друштву. Они га сматрају простаком и исмевају. 

Слушајући текст комедије размислите са којим ликом из једне Стеријине комедије можемо да упоредимо Журдена? Затим запишите основне елементе анализе. 

Ко жели, може погледати позоришну представу, ако успете да преко следећег линка уђете у архиву позоришта:
                                                                       https://arhiva.atelje212.rs/predstave/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD-%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%9B-le-bourgeois-gentilhomme/                                                               

ШЕСТИ РАЗРЕД: Стилске фигуре

Стилске фигуре су утврђени начин изражавања који се разликује од свакодневног говора. Њима се постиже лепота и сугестивност исказа. Проучавањем стилских фигура бави се стилистика, књижевнотеоријска дисциплина која се бави проучавањем стила. Под стилом подразумевају се препознатљиве особине неког писца, дела, правца или епохе.Систем фигура проучава се од античких времена, где је књижевност схватана као вештина лепог писања. Да поновимо. Постоји пуно стилских фигура, а неке смо већ учили. То су: епитет, поређење, персонификација, метафора, хипербола, градација, алегорија,контраст,ономатопеја, иронија, апострофа...

*Речи које казују најбоља опажања о одређеним предметима, разговора, или писања, и истичу неке њихове особине називају се епитети. То су најчешће описни придеви који појачавају осећања и остављају јаче утиске.

• Примери:
  • У свитање, у појати ниској... (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
  • ... као једно риђе штене њено (Сергеј Јесењин, Песма о керуши);
  • Град градила бјела вила... (Народна песма, Вила зида град)

Стални епитети си посебна врста устањених израза који се јављају  у народној поезији и прози: вран гавран, бјели град, вјерна љуба, рујно вино, јарко сунце, црне очи...

*Поређење или компарација је изражајан начин казивања којим се нешто што је мање познато упоређује са нечим познатијим. Поређење може бити по сличности или супротности.

• Примери:
  • Брз као стрела (народна умотворина);
  • Вредан као пчела (народна умотворина).

* Контраст или антитеза је стилска фигура која се заснива на поређењу по супротности.

Ал' да видиш чуда великога:
што Момчилу било до кољена,
Вукашину по земљи се вуче;
што Момчилу таман калпак био,
Вукашину на рамена пада;
што Момчилу таман чизма била,
ту Вукачин обје ноге меће.

                                       Народна епска песма Женидба краља Вукашина

*Персонификација је стилска фигура којом се неживим стварима и апстрактним појмовима придају људске особине, поступци и моћи:Ветар ме милује по лицу.

*Метафора је пренесено значење речи или скраћено поређење. Не кажем: ти си сјајан као сунце него само : Ти си моје сунце. Ти си моја десна рука.

*Градација је стилска фигура, песнички израз у којој песник поступно ређа слике по јачини доживљавања од најслабије до најјаче или обрнуто.

• Пример:

За Ђурђем је косу одрезала,

За ђевером лице изгрдила,

А за братом очи извадила... - из народне лирске песме "Највећа је жалост за братом"

*Алегорија је стилска фигура у којој песник у завијеној, скривеној форми исказује своје мисли и осећања, другачије се назива проширена метафора.

• Пример: Имао сам од злата јабуку пак ми јутрос паде у Бојану те је жалим, прежалит не могу - одломак из песме "Зидање Скадра".

Алегорија представља говор у коме се појмови и мисли исказују другачије, а не речима које их директно изражавају, сликовит говор, сликовито објашњење појмова и мисли.

*Хипербола је стилска фигура преувеличавања предмета, појава, радњи, особина, мисли и осећања.

...коса му је до земљице црне,
полу стере, полом се покрива;
нокти су му орати би мого;
убила га мемла од камена,
поцрнио као камен сињи. - одломак из песме "Марко Краљевић и Муса Кесеџија"

(Овде можете запазити примере за још две стилске фигуре епитет и поређење)

*Ономатопеја је подражавање гласова из природе и све речи изведене од њих су ономатопејске речи: мјау-мјау - мјаукање и слично.

ПЕТИ РАЗРЕД: Народна књижевност

Познато вам је да се народна књижевност може поделити на народну поезију и народну прозу.Народна проза обухвата народне приповетке (бајке, новеле, шаљиве приче), приче о животињама, басне и кратке народне умотворине( питалице, пословице, изреке, загонетке, брзалице). Народна поезија подељена је на лирске и епске народне песме. Читали смо народне лирске песме које је Вук Караџић назвао женскима јер су их углавном жене певале, најчешће у колу. 

Али, као што у колу играју и мушкарци, тако и епске певају и жене и мушкарци, мада су мушкарци чешће гуслари. Гуслари су даровити појединци који казују или поју епске песме пред публиком, сада најчешће на такмичењима или на телевизији. Некада су гуслари певали на народним саборима пред црквама и манастирима, а често и током битака, да би песмом соколили и охрабривали борце. Тако је наш чувени гуслар Филип Вишњић, иако слеп, током Првог српског устанка својом песмом подстицао устанике на борбу и уливао им снагу и бодрост да истрају до победе. Вук је од њега записао највише песама из тог времена устаничких борби за ослобођење Србије од Турака.

Твој задатак: Напиши једну лирску или епску песму. Пази, теме ових песама се разликују. Лирске говоре о осећањима (љубав према драгој особи, према породици, између сестара и браће, љубав према раду и и подстицање на рад, шаљиве песме), а епске су дуже и имају развијену радњу, то јест описују неки важан догађај, сусрет противника, са тешкоћама које главни јунак треба да савлада). Разликују се и по дужини стиха. Лирске су најчешће у осмерцу( стих од осам слогова), а епске у десетерцу( стих од десет слогова).

ОСМИ РАЗРЕД: Нормирање језика. Бирократски језик

      Стандардни језик, стандардни дијалект или књижевни језик представља правилима  уређени, то јест нормирани облик језика, који подржава нека институција. Ова подршка може да укључује подршку државе. Стандардни језик може бити представљен као „правилан“ облик језика у школама, за који постоје граматике, речници и уџбеници који постављају „правилан“ говорни и писани облик.

      Бирократија је термин, скован од француске речи bureau (ова реч је првобитно означавала зелену чоју на канцеларијском столу, а затим канцеларију уопште) и грчке речи kratein (владати). Према томе, у буквалном значењу бирократија је такав облик владавине чији су носиоци људи канцеларија, чиновници, односно бирократи. 
     Питате се како су међусобно повезани бирократија и језик? 

У свакодневној комуникацији постоје неки рогобатни (ружни) изрази који нам звуче као да су их измислили шалтерски службеници. Та појава се назива бирократски језик. Највише се појављује у уговорима банака или неким другим (за телефон нпр) који су писани ситним словима и својом обимношћу нас обесхрабрују да их читамо.

     Е, управо ту и јесте цака! Они то и хоће. Потписујемо и узимамо мачку у џаку, а ускоро можемо грдно да се кајемо што све то ситним словима писано нисмо добро и пажљиво читали. Да вам се то не би једног дана догодило, урадите ову лекцију обавезно.

Твој задатак: Прочитај лекцију из граматике и у радној свесци уради задатке на стр. 118-119. 

СЕДМИ РАЗРЕД:Правопис: Употреба запете и тачке са запетом

      Правописна правила у вези с писањем запете већ си савладао/ла у претходним разредима. На основу следећих примера подсети се кадa мораш да употребиш запету.

а) Неке од прича из романа "Доживљаји Николетине Бурсаћа" су: Сурово срце, Игра, Необични савезници, Бог и батина и др.
б) Да нијеси пребио пушку, кукавче мој?
в) Крај проваљеног плота стајало је некакво девојче, цуретак од једно петнаестак година.
г ) Их, колике су ти шаке!

Запета се обавезно пише приликом набрајања. Њом се обележавају вокатив и апозиција, као и узвик који је у говору одвојен од осталих речи у реченици.

Приликом изучавања комуникативних и предикатских реченица научио/ла да једна комуникативна реченица може бити састављена из једне или више предикатских реченица. Предикатске реченице у саставу комуникативне, која је увек независна реченица, могу бити зависне и независне.

 Кад је силазио низ некакву страничицу, десетар Николетина се загледа у трешњу крај пута.

Уколико је зависна предикатска реченица на почетку комуникативне, независне реченице, иза ње следи запета. Оваква појава назива се инверзија.
Ево и два примера напоредног односа који захтева обавезно писање запете.
 
Цура има усну, а кобила губицу.
Шалио се с девојчетом, само није смео у очи да је погледа.

Предикатске реченице у супротном и искључном напоредном односу раздвајају се запетом. Ово правило важи и за речи које се налазе у оваквом односу (Лепа, али уображена... Сви пливачи, осим Ивана...)
Апозитив се одваја запетама на исти начин као и вокатив и апозиција. На пример:
Грмеч, окупан сунцем, уздизао се над њима.
 Запетом се обележавају и уметнуте речи, делови реченице и читаве реченице.
Девојче, које је силно заинтересовало Николетину, непрестано га је зачикивало.

Тачка са запетом

а) Када се приликом набрајања наводи више група речи које једна према другој чине извесну посебност, а ипак представљају целину:
Земља!… У њој расту жита. На њој расте стока. Расту на њој: пшеница, кукуруз, јечам, овас, раж, пасуљ и кромпир, паприка и патлиџан; па коњи, волови, краве и козе, свиње и овце, прасад и јагањци. (М. Ољача)

б) Између симетричних делова реченичног периода у којима се развија иста мисао:
Лаћао се Саломон и јуначких посала: пошао на море, али га вратише, да није за то; утиснуо се међу рибаре, па га погнаше и отуд, да је донио несрећу; даде га мати сеоском ковачу – али му није имао руку да удара тешким батом. (В. Новак)
– Али дијете не буди плашљиво, па потеци за једну камару – не да се однијети; потеци за другу – не да се однијети; потеци за трећу – не да се однијети. (Народна приповетка)

в) Кад се делови реченичног низа (да би се јаче мисаоно истакли) желе снажније издвојити један од другог:
Они су у ноћи ослушкивали ток ћудљиве Неретве која једе земљу и подрива стене; бдели, да би видели да ли бди стража на бедему; и стрепели од завере, мита и варке, од људског лукавства. (И. Андрић)

г) Између скупова од више реченица кад је веза међу реченицама у скуповима ужа, односно кад се узајамно повезани смисао не може уобличити само у једну сложену реченицу:

Ветрови путују и кише иду, добре и плодне, увијек једнаке, а заставе се полако растачу и цијепају; и боје блиједе и све се заборавља, а човјек остаје увијек исти, погнут над болом и устрајан у раду; вену вијенци и труну заставе, а остаје човјек који сије и ради и киша која му помаже. (И. Андрић)

д) Између делова реченичног низа кад започињу словима абецеде (азбуке), бројевима, цртицама и слично.

ПЕТИ РАЗРЕД: Зависни реченични чланови

Знате да су главни реченични чланови субјекат и предикат. Данас ћемо поновити зависне реченичне чланове које сте учили раније: објекат, прилошке одредбе и атрибут. 

ОБЈЕКАТ

Пажљиво прочитејте следеће реченице и обратите пажњу на подвучене речи:

Ђаци једног петог разреда договорили су се да оките учионицу за дочек Нове године.

Ево како су „поделили" задужења:

Јована ће донети цвеће.

Никола има јелку.

Сашка ће правити украсе.

Она ће довести и сестру.

Ја ћу понети прскалице.

Обавестићемо наставницу и директора.

Подвучене речи цвеће, јелку, украсе, сестру, прскалице , наставницу и директора стоје уз глаголе, допуњују глаголску радњу, на њих прелази глаголска радња.

Ове речи су глаголски додаци, оне су предмет глаголске радње или објекат глаголске радње у реченици.

Такав додатак глаголу зове се ОБЈЕКАТ или ПРЕДМЕТ РАДЊЕ.

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

Већ знаш да одредиш прилошке одредбе за време, место и начин. Ево и задатка који ћеш урадити у свесци:

У следећем тексту подвуци црвеном бојом прилошке одредбе за место,  плавом прилошке одредбе за време, зеленом прилошке одредбе за начин.

Сваког јутра мама полако буди Милицу и Мирка. На столу их чека припремљен доручак.  Она потом жури у канцеларију. Сестра и брат у кухињи доручкују и журе у школу. На путу до школе срећу другове. Прелазе преко једне опасне раскрснице. Пре осам сати стижу у школу. После другог часа почиње велики одмор. Ученици  као вихор јуре по школском дворишту. Неки брзо трче за лоптом по фудбалском терену. Други лагано играју кошарку на кошаркашком терену. Свуда се чује граја и смех.

Осим ових учићемо и прилошке одредбе за узрок и количину. Пронађи лекцију у уџбенику, прочитај је и у свесци запиши најосновније.

АТРИБУТ

Пажљиво прочитај стихове Душана Васиљева из песме „Зима":

Сва је природа обукла бело:

питоме долине и горди брег;

и једна грлица мала

у свом гнезду задрхтала.

Пао је први снег.

У наведеним стиховима истакнуте су речи које казују нешто ближе, одређеније о речима уз које стоје - и то:

Реч питоме ближе одређује реч долине. (Какве су долине? Казана је особина.)

Реч горди казује нешто о брегу. (Какав је брег? Казана је особина.)

Реч једна казује број грлица. (Колико је грлица? Казана је количина.)

Реч мала означава величину грлице. (Каква је грлица? Казана је особина.)

Реч свом одређује у чијем гнезду. (Казује припадање.)

Реч први одређује реч снег. (Означено је који је снег по реду.)

Ови додаци именицама зову се именички додаци или АТРИБУТИ.

Наведеним именичким додацима ближе се објашњавају бића или предмети тј. њихове особине, припадност или количина.

Именички додатак (атрибут) добија се на питање: какав, чији и колики.

АТРИБУТ ЈЕ ИМЕНИЧКИ ДОДАТАК КОЈИ БЛИЖЕ ОБЈАШЊАВА БИЋЕ ИЛИ ПРЕДМЕТ ПО ОСОБИНИ, ПРИПАДНОСТИ, КОЛИЧИНИ.