ОСМИ РАЗРЕД: "Писмо мајци", Сергеј Јесењин

 

Сергеј Јесењин (1895-1925)

Пред  нама је једна од најлепших песама Сергеја Јесењина. Овај руски песник испевао је прелепу и потресну песму о мајчинској бризи и болу. У њој је представио нека од најплеменитијих осећања која човек може да осети у животу. Пронађите је у читанци и послушајте је у интерпретацији глумца Ивана Босиљчића:

Док је будете читали, размислите о следећим питањима:

• Коме се лирски субјекат обраћа?
• Образложите наслов песме.
• Какав је лик мајке у песми? Пронађите стихове који се понављају. Објасните шта се наглашава понављањем стихова.
• Зашто мајка често излази до пута, коме се нада?
• Од чега мајка страхује?
• Чиме су испуњене њене вечери?
• Шта јој, насупрот томе, син жели? Која стилска фигура се јавља у овим песничким сликама?
• Из чега се још наслућују нежна синовљева осећања?
• ​О чему он сања?
• Какво животно искуство носи лирски субјекат?
• Како се зове строфа којом је песма испевана? Која врста риме је заступљена у песми?

У свесци запишите:

Име писца

Наслов песме

О аутору: (укратко)

Књижевни род:

Књижевна врста: елегија - лирска песма прожета тужним (сетним) осећањем и расположењем

Тема: 

Мотиви:

Одговор на подвучена питања:

Порука: Мајчина љубав је безусловна, треба јој узвратити пажњом и редовно јој писати како би мање бринула.

ОСМИ РАЗРЕД: Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)

 Прилагођено писање имена из страних језика назива се транскрипција. Овај поступак је применљив и у ћирилици и у латиници. Поред њега, не треба изоставити ни изворно писање применљиво у латиници.

Имена из енглеског језика: глумац Denzel Washington и сви остали са тим презименом требало би да буду Вошингтон, а George Washington као и главни град САД-а који је по њему добио име задаржавају укорењено Вашингтон. У примеру Sawyer, aw (као и o, a и ou) замењује о, а y ј те бисмо написали Сојер, наравно и изговорили. Име и презиме познатог драмског писаца (William Shakespeare) пишемо и изговарамо Виљем Шекспир, мада би исправно било Вилијем Шекспир. Када је о овом аутору реч, прихватљиво је Виљем јер се под овим именом личност одраније усталила у српској култури. Презиме Fitzgerald бисмо написали Фицџералд иако су tz два одвојена гласа, чине целину у овој комбинацији па би их требало преносити као ц, а g, односно j, ge и dg као џ.

Имена из руског језика: руски Большой театр се транскрибује у складу са правилима и то ль у љ, а й у ј, дакле Бољшој театар (с тим што треба водити рачуна о промени – Бољшог театра, у Бољшом театру); формант НИН у руским презименима преносимо као -ЊИН, нпр. Бу́нин (Буњин), Ле́нин (Лењин), Рахманинов (Рахмањинов)…

Имена из француског језика: крајње Т се не изговара и не пише, нпр. Godot (Годо); TH као Т, нпр. Édith (Едит), Thierry (Тјери); U се преноси као И, нпр. Dumas (Дима), Hugo (Иго), Luc (Лик), а не Дума, Уго, Лук како се често погрешно појављује. ILL или IL  иза самогласника као Ј, нпр. Breil (Бреј), Versailles (Версај), али  Marseille (Марсељ) што одговара фонетизму речи француског порекла детаљ, павиљон, фељтон…

ОСМИ РАЗРЕД: Припрема за писмени задатак

 1. При изради писменог задатка треба водити рачуна о композицији дела. Дело треба да садржи: увод, разраду, закључак. Увод и закључак не би требало да буди формални, на пр. Сада ћу вам испричати … у уводу. Одмах крените са причом у уводу, а у закључку није нужно закључивати по моделу: Ја мислим … Закључак може да буде изненађујући, духовит; једна кратка реченица, чак једна реч, питање … Немојте увек шаблонски, на силу, писати закључке. Једноставно,  завршите причу, прекините је.

2. Веома је важно изграђивати стил писања који треба да буде маштовит, са доста описа и стилских фигура. Једноставност је одлика и највећих писаца. Она подразумева кратке реченице, без одуговлачења и претераног улепшавања. Нећете промашити ако пишете природно, као што говорите. При томе мислимо на ред речи, дужину реченице, не и на избор речи.Трудите се да вам ниједна реченица не почиње истом речју, на пример речима „када …“,“онда…“ Не служите се поштапалицама и речима за истицање: заиста, међутим, наравно, такође…

3. Битно је поштовати правописна правила (писање великог слова, писање знакова интерпункције, правилна употреба речце не, ли, састављено и одвојено писање речи...) 

4. При писању треба мисао да буде јасна, а онда ће и реченица бити разумљива. Она треба да буде кратка, исправна и да води ка циљу.У свакодневном опхођењу, речник је оптерећен жаргон-изразима и туђицама. У саставу их треба избегавати, осим ако не служе за осликавање лика. Речи треба бирати, не китити. Дакле, нећете погрешити ако бирате књижевне изразе, домаће речи, неуобичајене, архаичне…

5. Треба водити рачуна о граматичким правилима писања (писање глаголских облика, слагање реченичних чланова...) 

6. Тема писменог задатка ослања се на текстове које смо обрађивали у поретходном периоду. 

7. Уредан задатак и леп рукопис саставни је део рада. Треба писати без жврљања, уколико сте направили грешку, то ставите у заграду.

8. Када завршиш задатак пажљиво га прочитај, као да си ти наставник, приметићеш сигурно неку грешку, а није касно да је сам иправиш!

КОРАЦИ ПРИ ИЗРАДИ ПЛАНА ЗА КОМПОЗИЦИЈУ САСТАВА

1)        Анализа теме

Пажљиво се удуби у смисао теме и тачно одреди оно што тема захтева. Од карактера теме зависиће облик састава и стил писања. При анализи теме прецизно утврди: а) предмет о коме тема говори (материја теме) и б) смисао у коме треба одговорити на тему (тежиште теме).

Нпр. при обради теме Једна љубавна прича, предмет теме је изузетна, јака љубав двоје младих, а тежиште (смисао одговора за којим трагаш) је твој доживљај љубави као осећања.

2)        Прикупљање грађе (избор одговарајућих појединости)

Када знаш о чему ћеш писати, знаш у ком ћеш правцу писати, знаш облик у ком ћеш писати, потребно је да скупиш што више и што бољег материјала за рад. При томе користиш све своје способности:памћење, чула, осећања, мисли, машту. Потребна ти је што дубља духовна концентрација.

3)         Израда плана

Уобичајени план за израду писменог задатка подразумева: увод, разраду и закључак, од чега је разрада главни и најобимнији део сваког задатка.

Поштовати следећа начела:

•      начело јединства (Цео састав, у свим својим деловима треба да одговара на материју и на тежиште теме. )
•      начело прогресије (Мисао треба да стално напредује, да све више приближава коначном и потпуном одговору на тему. Погрешно је и досадно кад се један податак или мисао понавља на различите или сличне начине.)
•      начело равномерности (Свакој мисли у саставу треба да буде посвећено онолико места колико њена важност захтева.)
•                                                                                                              Желим вам успешан рад!

ОСМИ РАЗРЕД: "Увела ружа", Борисав Станковић

 

Борисав Станковић (1876-1927) рошен је на југу Србије, у Врању. О Бори се након преране смрти родитеља брине његова баба по оцу – Злата. Она је потомак старе, угледне и осиромашне врањанске породице. Често унуку прича о ,,старом” Врању и те приче одређују будући Станковићев литерарни  . Целокупно његово књижевно дело везано је за Врање, иако је у овом граду само у детињству живео. У родном граду, Бора Станковић завршава основну школу и седам разреда гимназије.Рано започиње свој књижевни рад, најпре песмама. Матурира у гимназији у Нишу и одлази у Београд где уписује eкономски одсек Правног факултета Велике школе. Исте године, умире његова баба Злата и Станковић је приморан да због неимаштине прода родну кућу. 

Најзначајнија дела: драма "Коштана" и роман "Нечиста крв"  

Приповетку "Увела ружа" је аутор написао 1899. године, када је имао 23 године према личном искуству – дневник (девојка Паса; одрасли заједно; удала се за другога).Љубав између припадника различитих сталежа је  тема и приповетке "Увела ружа".Док је био ђак врањске гимназије, Бора Станковић је заволео девојку из свог суседства, Пасу. Међутим, младалачка љубав била је прекинута његовим одласком на даље школовање у Ниш, а потом и у Београд. Ова љубав је постала Борино трајно осећање које је присутно у многим његовим приповеткама са мотивом неостварене љубави.

 

Прочитај приповетку, а у свесци забележи:

Име писца

Назив дела

Књижевни род:

Књижевна врста:

Тема:

Мотиви:

Ликови:

Порука:

Размисли о љубави, о проблемима које имају млади уколико се родитељи не слажу са њиховим избором, о опасностима и последицама које скривање једне такве везе може имати у реалном животу. Зашто се каже да је љубав слепа? Шта то не видимо и не желимо да видимо када смо"лудо" заљубљени? 

Следеће недеље радићемо у школи писмени задатак, па размислите о чему бисте писали на ову тему.

ОСМИ РАЗРЕД: Глаголски облици

 1. Напишите како следећи глаголи гласе у ИНФИНИТИВУ:

а) испричали су________________________________________

б) трчаху_____________________________________________

в) вуку_______________________________________________

г) завршиће___________________________________________                            

2. Пребаците реченицу из презента у перфекат.

  Бака седи пред кућом окружена унуцима и прича бајке.

     _______________________________________________________________________

3.    Глагол обилазити ставите у одговарајући облик перфекта.

 

            Цео дан _________________(обилазити) продавнице због тих патика.

4.  Подвуците правилно написане облике футура првог:

  увредићусе, донеће, ухватићете, утећиће, частићу, уписаћеш.

5. Наведи све глаголске начине: _______________, ________________, _________________.

6.Како се зове прост глаголски облик који данас срећемо само у књижевним делима, а у говору се више не користи? _______________________________

7. Подвуци плусквамперфекат у реченици: 

Мама је била пронашла моје старе играчке, опрала их и поклонила нашој рођаки која чека бебу.

8. Напиши како се по лицима мења глагол ВИДЕТИ  у АОРИСТУ.

9. Све глаголске облике које смо учили разврстај на просте и на сложене:

Прости:______________,_____________,_________________, _____________,______________,

_______________,_______________,_______________, ___________________;

Сложени: ____________,___________________,______________,_______________.

Један може бити и прост и сложен, а то је _____________________.

ОСМИ РАЗРЕД: Употреба глаголских облика у приповедању

 Времена: презент, перфекат,аорист, имперфекат, плусквамперфекат, футур 1.

За одређивање значења глаголских облика најбитнији је тренутак говора. То је тачка која раздваја прошлост од будућности. Ако се радња коју глаголско време означава оријентише према том тренутку, у питању је апсолутно значење тог глаголског времена.
Пример: презент је апсолутан кад означава истовременост с тренутком говора: Управо гледам и размишљам.
Када тачка према којој се оријентише глаголска радња није тренутак говора, него неки други тренутак, онда је у питању релативно значење тог времена. Пример:
Релативни презент може да буде напоредан са неким тренутком у будућности:
Сутра путујемо на море.

Презент
Апсолутни презент означава радњу напоредну с тренутком говора:
Шта радиш?
Седим и читам књигу.
Презент  који исказује сталне ситуације, односно својства и особине, назива се квалификативни и апсолутан је јер се сматра да је то својство које траје и које је стално и актуелно  у тренутку говора:
Сава се улива у Дунав.
Брада му покрива груди.
Презент за будућност – релативни:
Одлазим кући и не враћам се више овамо.
Враћа се за дан, два. (вратиће се за дан, два)
Приповедачки или наративни презент – релативни, приповедање догађаја из прошлости:
Тај обичај узима маха у доба ренесансе.
Једанпут иде стари амиџа као неки стари манадарин.
Модална употреба – постоји могућност да времена преузму и начинска значења, па тако код презента имамо:
Нека Марко одмах дође! – заповест
Да се пазиш. – упозорење
Да погледамо шта овде пише – предлагање
Узео је такси да стигне на врема – намера

Перфекат
Основно значење перфекта је значење прошле радње чије последице важе у тренутку говора.
Мара се удала за неког правника из Баваништа.
Отворили смо прозор.
Релативни перфекат: Сад је дознала да су се њени преселили – радња је прошла у односу на неки други тренутак, који није тренутак говора.
Данас се одржавају избори и јавност ће већ сутра сазнати ко је победио.
Модални перфекат:
Да си сместа изашао! – наредба
Да смо могли, помогли бисмо му. – услов

Плусквамтерфекат
Основно значење је прошла радња чији је резултат важио у прошлости:
Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет.
Резулатат радње означене плусквамперфектом више не важи у садашњости јер га је поништила нека друга радња:
Пошли смо били, али нас је нека патрола скренула с пута.
Плусквамперфекат може означавати антериорност једне прошле радње у односу на другу:
Кад сам ја дошла, они су били отишли.
Плусквамперфекат увек значи претхођење некој другој радњи.
Он је апсолутан, јер се говорник увек оријентише према тренутку говора кад говори у плусквамперфекту.

Аорист
Основно значење је доживљена прошла радња:
Испаде ми из руке.
 Чу ли ти то?
Приповедачки аорист је апсолутан јер означава радњу која је прошла у односу на садашњост: С пролећа се Морава изли, полави околне њиве…
Гномски аорист – аорист у пословицама. Он је квалификативан јер означава радњу која се понавља: Ко се дима не надими, тај се ватре не огрија.
Модални аорист: Бежите, изгибосмо!
Па, мајко, ми одосмо.
Модални је јер означава говорникову убеђеност да ће се радња догодити.

Имперфекат
Имперфекат означава радње које су трајале у прошлости и које је говорник доживео: Неко те зваше испод прозора.
Пред нама се простираше равница.
Имперфекат  је увек релативан јер означава ситуације које су трајале у прошлости.

Футур 1.

Апсолутни футур: радња која ће се десити у будућности после тренутка говора. Пример:
Следеће године радићемо по новом програму.
Док је ребара, биће и самара.
Релативни футур:
Означава радњу која ће се десити не после тренутка говора, него после неког другог тренутка у прошлости или будућности:
Мачвани се дигну и ударе на Љешницу, но пре него што ће ударити, поизопијају се.
Ја ћу градит бијела манастира, гдје ће живјет многи калуђери. – прво ће саградити манастир, па ће калуђери после живети у њему.
Модални футур:
Сад ћеш се лепо извинити за то што си рекао. – заповест
Јамачно ће бити и више оваквих примера – претпоставка
Ако ћеш мене слушати, то да не чиниш. – услов

ОСМИ РАЗРЕД: Нелични глаголски облици

 Инфинитив је прост и неличан глаголски облик, то је основни облик глагола. Инфинитив може имати функције других врста речи, често као допуна глаголима у личном     облику, користи се уз помоћне глаголе за грађење других глаголских облика и времена. У српском језику инфинитив се завршава наставцима -сти,-ти или -ћи (певати,  слушати, читати, писати, пећи, сећи).

 Инфинитивна (или аористна) основа служи за грађење појединих глаголских облика. Код глагола чији се инфинитив завршава на -ти        инфинитивна основа се добија тако што се одбија наставак -ти (певати → пева; читати → чита). 

Да би се добила инфинитивна основа код глагола чији се инфинитив  завршава на -ћи, или на -сти, глагол се ставља у 1. лице једнине аориста, а затим се одбија наставак -ох (сећи → секох → сек; ући → уђох → уђ; плести → плетох → плет).

    Радни глаголски придев је прост, неличан глаголски облик који служи за грађење сложених глаголских облика. Радни глаголски придев се гради тако што се на         инфинитивну основу додају наставци: у једнини за мушки род О, за женски род ЛА, за средњи род ЛО;  множини за мушки род ЛИ, за женски род ЛЕ и средњи род ЛА                (радио, радила, радило, радили, радиле, радила).

  

 Трпни глаголски придев је прост, неличан глаголски облик који служи за грађење пасива (трпног стања) сложених глаголских облика. Гради се искључиво од                ПРЕЛАЗНИХ глагола, јер означава да су субјекти пасивни, односно да је на њима извршена радња, стање и збивање. Трпни глаголски придев зове се трпни јер су субјекти     пасивни (трпе радњу); глаголски се зове јер је од глагола, а придев се зове, јер као и придеви разликује сва три рода и оба броја (једнину и множину). Гради се  тако што се     на инфинитивну, ређе на окрњену презентску основу, додају наставци: у једнини за мушки род -н, -на, -но, -ни, -не, -на или -т, -та- то, -ти, те, та  (прочитан, прочитана, прочитано, прочитани, прочитане, прочитана/ печен, печена, печено, печени, печене, печена). 

    

Глаголски прилог садашњи је прост и неличан глаголски облик који означава радњу која се врши истовремено или паралелно са радњом коју одређује.                    У реченици је обично прилошка одредба за начин. Гради се само од несвршених глагола. Добија се од 3. лица множине презента и наставка -ћи у инфинитиву (орући, продајући, мислећи).

    

Глаголски прилог прошли је прост и неличан глаголски облик који означава радњу која се дешава пре радње исказане предикатом реченице. Гради се тако што се на инфинитивну основу дода наставак -ВШИ. Иако може да се гради од оба вида глагола, чешћи су облици грађења овог глаголског облика од глагола свршеног вида         (прочитавши, отрчавши). Ако се инфинитивна основа завршава на сугласник (пећи, моћ, проћи...) испред наставка -ВШИ умеће се самогласник А (рекавши, могавши).

Ако сте урадили све задатке из Радне свеске, за сутра немате ништа за домаћи задатак.

ОСМИ РАЗРЕД: Лични глаголски облици

                                                    ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА

 Презент (садашње време) је прост и личан глаголски облик који означава радњу која се врши у исто време када о њој говориш или радњу која се дешава стално (све време). Грађење: Презент се добија када се на презентску основу додају наставци за једнину и множину.

 Презентска основа се добије када се глагол стави у 1. лице множине презента и одбије се наставак -МО. 

Наставци за лица који се користе за грађење презента су: 

1. лице једнине - м; 

2. лице једнине - ш; 

3. лице једнине - нема  наставка; 

1. лице множине - мо; 

2. лице множине - те; 

3. лице множине - ју, -у, -е (играм, играш, игра, играмо, играте, играју).

Перфекат (прошло време) јесте сложен лични глаголски облик који означава радњу која се вршила или извршила у прошлости, пре тренутка говорења о њој. Гради се од радног придева глагола који се мења и ненаглашених (краћих) облика презента помоћног глагола јесам. На пример, облици перфекта од глагола писати гласе: писао сам, писао си, писао/писала/писало је, писали смо, писали сте, писали/писале/писала су. Када се у реченици један иза другог нађе више глагола у перфекту, помоћни глагол се наводи само уз први глагол и не мора се понављати уз остале, на пример: устао је, доручковао, спремио се и кренуо у школу.

Футур први (будуће време) је глаголско време које служи за описивање радње, стања или збивања који ће се десити у будућности. У српском језику футур први се гради од скраћеног облика презента глагола хтети и инфинитива глагола који се мења (доћи ћу, доћи ћеш, доћи ће, доћи ћемо, доћи ћете, доћи ће; ћу певати, ћеш певати, ће певати, ћемо певати, ћете певати, ће певати). Код глагола који се у инфинитиву завршавају на -ти, краћи облик презента глагола хтети може се додати на инфинитивну основу (певаћу, певаћеш, певаће, певаћемо, певаћете, певаће). ОВО НЕ РАДИМО КОД ГЛАГОЛА КОЈИ СЕ ЗАВРШАВАЈУ У ИНФИНИТИВУ НА -ЋИ!!

Аорист (пређашње свршено време) јесте прост лични глаголски облик који означава радњу која се догодила непосредно пре тренутка у којем се о њој говори. Гради се најчешће од свршених глагола.

 Грађење: додавањем двојаких наставака на инфинитивну основу. 

1) Када се инфинитив завршава на -ти, одбија се тај наставак и тако добија инфинитивна основа на коју се додају наставци -х; ø (нулти наставак); ø (нулти наставак); -смо; -сте; -ше (прочитах, прочита, прочита, прочитасмо, прочитасте, прочиташе); 2) када се инфинитив завршава на -сти или -ћи, узима се прво лице једнине аориста, које има облик на -ох, затим се одбије тај наставак и тако се добија инфинитивна основа на коју се додају наставци -ох;  -е; -е; -осмо; -осте; -оше (седох, седе, седе, седосмо, седосте, седоше). 

Аорист помоћног глагола бити гласи: бих, би, би, бисмо, бисте, бише.

Имперфекат (прошло несвршено време) је глаголски облик за изрицање радње која је трајала у прошлости. Имперфекат је прошло несвршено време, и као такво, може се градити само од несвршених глагола. Данас се ретко користи, углавном у књижевности. Сматра се архаичним обликом. То је личан и сложен глаголски облик. Гради од инфинитивне основе или презентске основе и тројаких наставака (у зависности од тога како се завршава инфинитивна основа глагола). 1. Када се инфинитивна основа завршава вокалом а, на њу се додају наставци -ах; -аше; -аше; -асмо; -асте; -аху  (читах, читаше, читаше, читасмо, читасте. читаху). 2. Када се инфинитивна основа завршава вокалом е, и или у, на окрњену презентску основу додају се наставци -јах; -јаше; -јаше; -јасмо; -јасте; -јаху (живљах, живљаше, живљаше, живљасмо, живљасте, живљаху). 3. Када се инфинитивна основа завршава сугласником, на окрњену презентску основу додају се наставци -ијах; -ијаше; -ијаше; -ијасмо; -ијасте; -ијаху ( плетијах, плетијаше, плетијаше, плетијасмо, плетијасте, плетијаху). Имперфекат помоћног глагола бити: бејах, бејаше, бејаше, бејасмо, бејасте, бејаху.

Плусквамперфекат (давно прошло време) је сложен, личан глаголски облик који казује да су се радње, стања и збивања извршила у прошлости пре неке прошле радње. То је сложен глаголски облик и гради се на два начина. 1. Плусквамперфекат се гради од имперфекта помоћног глагола БИТИ и радног глагоског придева глагола који се мења (бејах/бех певао; бејаше/беше певао, бејаше/ беше певао; бејасмо/бесни певали, бејасте/бесте певали, бејаху/ беху певали). 2. Помоћу перфекта помоћног глагола БИТИ и радног глаголског придева (био сам певао, био си певао, био је певао, били смо певали, били сте певали, били су певали) .

                                               ГЛАГОЛСКИ НАЧИНИ

Императив (заповедни начин) је глаголски начин којим се изражавају заповести и жеље да се обаве одређене радње; њиме се може исказивати молба, савет или             наредба. Императив има само 2. лице једнине и 1. и 2. лице множине. Међутим, за 3. лице једнине и множине употребљава се конструкција која се састоји од речце нека и     3. лица једнине односно множине презента глагола који се мења. Императив се гради тако што се на презентску основу глагола (која се добија одбијањем наставка за 3.         лице множине презента) додају двојаки наставци:  -и (за 2. лице једнине), -имо, (за 1. лице множине), -ите, (за 2. лице множине)- седи, седимо, седите. Ако се 3. лице                множине презента завршава на - ЈУ, наставци су: за 2. лице једнине   - ј; за 1. лице множине  - јмо; за 2. лице множине   - јте (певај, певајмо, певајте).

  

  Потенцијал је сложен, личан глаголски облик који казује само могућност да ће се радња, стање или збивање извршити у будућности, после говора о њима. Овим                глаголским обликом, дакле, означава се могућност, жеља, намера и услов да се њиме означене радње, стања и збивања реализују. Потенцијал је личан, сложен глаголски        облик. Гради се од аориста глагола БИТИ и радног глаголског придева глагола који се мења, али се у трећем лицу множине користи исти облик аориста глагола БИТИ као        за треће лице једнине (БИ, а не БИШЕ): путовао бих, путовао би, путовао би, путовали бисмо, путовали бисте, путовали би.

    

Футур други је лични глаголски облик који најчешће означава будућу радњу која ће се извршити пре, после или истовремено са неком другом будућом радњом. Пошто     обично исказује радњу која претходи некој другој радњи, футур други се назива и предбудуће време. Футур други је личан, сложен глаголски облик. Гради се од презента       глагола „бити“ (будем, будеш...) и радног глаголског придјева глагола који се мења (будем дошао, будеш дошао, буде дошао, будемо дошли, будете дошли, буду дошли).

Ваш задатак: У радној свесци пронађите задатке везане за глаголске облике и урадите до петка све задатке, сликајте их и пошаљите преко Вибера.

ОСМИ РАЗРЕД: "Љубавна песма", Рајнер Марија Рилке

 

О писцу: Рајнер Марија Рилке (1875-1926) је један од најзначајнијих европских и немачких песника. Рођен је у Прагу, данашљој престоници Чешке, а студирао је филозофију у Минхену(Немачка).Писао је на немачком, руском и француском језику, а бавио се и преводилаштвом. Пуно је путовао, а инспирисан Русијом, пише своју збирку песама "Књига часова" 1905. године. Најзначајнија дела: "Девичанске елегије" и "Сонети Орфеју". 

Послушајте његову "Љубавну песму" и размислите о љубави коју описује. Ko je тај свирач из песникових стихова "који држи нас"?

Како да душу спутам, да се твоје

не такне? Како мимо тебе њом

да грлим друге ствари и даљине?

Ах, радо бих да склоним је на које

заборављено место усред тмине,

у неки страни, туђи кутак, у ком

неће је твоје њихати дубине.

Али ипак, све што додирне нас двоје

као гудало нас неко спаја, које

из двеју струна један мами глас.

На ком смо инструменту? Ко нас сатка?

И који ово свирач држи нас?

О, песмо слатка.

У свесци забележите:      

                                            Име писца

                                         Наслов песме

Књижевни род:

Књижевна врста: 

Тема: 

Мотиви:

Стилске фигуре: (метафора, поређење, апострофа)

Порука: 

 

Приликом рада на овом задатку може ти помоћи цитат, тј. мишљење самог песника о љубави. 

 „I voleti je dobro: jer ljubaj je teška. Voleti kao čovek čoveka: to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušenje i ispit, rad za koji je sve drugo delanje samo priprema. Zato mladi ljudi koji su u svemu početnici, još ne umeju voleti: oni to moraju da nauče. Celim bićem, svim silama, usredsređeni oko svog samotnog, uznemirenog srca čiji udarci streme uvis, moraju naučiti da vole. Voleti pre svega, ne predstavlja uopšte ono što se zove nestajati, predavati se i spajati sa drugim bićem (jer šta bi bilo spajanje neprečišćenog i nezavršenog, još nesređenog?); to je uzvišen povod za pojedinca da sazreva, da u sebi nešto postane, da postane jedan svet, svet za sebe drugom za ljubav, to je velik, neskrоmаn zahtev koji mu se postavlja, nešto što ga odabira i opredeljuje za daleka dostignuća.“