О писцу: Рајнер Марија Рилке (1875-1926) је један од најзначајнијих европских и немачких песника. Рођен је у Прагу, данашљој престоници Чешке, а студирао је филозофију у Минхену(Немачка).Писао је на немачком, руском и француском језику, а бавио се и преводилаштвом. Пуно је путовао, а инспирисан Русијом, пише своју збирку песама "Књига часова" 1905. године. Најзначајнија дела: "Девичанске елегије" и "Сонети Орфеју".
Послушајте његову "Љубавну песму" и размислите о љубави коју описује. Ko je тај свирач из песникових стихова "који држи нас"?
Како да душу спутам, да се твоје
не такне? Како мимо тебе њом
да грлим друге ствари и даљине?
Ах, радо бих да склоним је на које
заборављено место усред тмине,
у неки страни, туђи кутак, у ком
неће је твоје њихати дубине.
Али ипак, све што додирне нас двоје
као гудало нас неко спаја, које
из двеју струна један мами глас.
На ком смо инструменту? Ко нас сатка?
И који ово свирач држи нас?
О, песмо слатка.
У свесци забележите:
Име писца
Наслов песме
Књижевни род:
Књижевна врста:
Тема:
Мотиви:
Стилске фигуре: (метафора, поређење, апострофа)
Порука:
Приликом рада на овом задатку може ти помоћи цитат, тј. мишљење самог песника о љубави.
„I voleti je dobro: jer ljubaj je teška. Voleti kao čovek čoveka: to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušenje i ispit, rad za koji je sve drugo delanje samo priprema. Zato mladi ljudi koji su u svemu početnici, još ne umeju voleti: oni to moraju da nauče. Celim bićem, svim silama, usredsređeni oko svog samotnog, uznemirenog srca čiji udarci streme uvis, moraju naučiti da vole. Voleti pre svega, ne predstavlja uopšte ono što se zove nestajati, predavati se i spajati sa drugim bićem (jer šta bi bilo spajanje neprečišćenog i nezavršenog, još nesređenog?); to je uzvišen povod za pojedinca da sazreva, da u sebi nešto postane, da postane jedan svet, svet za sebe drugom za ljubav, to je velik, neskrоmаn zahtev koji mu se postavlja, nešto što ga odabira i opredeljuje za daleka dostignuća.“
Нема коментара:
Постави коментар