Када се српска војска, након пробоја Солунског фронта, победоносно вратила у Србију, брзо се заборавило и добро и зло које је у доба рата снашло, како народ у поробљеној домовини, тако и војнике приликом повлачења преко Албаније и тешког опоравка у Грчкој, Тунису и Француској. То наше "кратко памћење" заиста је једна велика мана коју је тешко исправити, а међу онима који су покушали да заборав спрече, свакако су наши писци. На првом месту Растко Петровић, чија је сестра Надежда (чувена сликарка оних косовских божура које имате као илустрацију у Читанци) умрла радећи у Ваљеву као болничарка, написао је роман "Дан шести" и страдању током преласка војске врлетима Проклетија и то усред зиме. О првим ратним годинама и стадању од тифуса, пише у роману "Време смрти" књижевник Добрица Ћосић, а ми данас читамо одломке из путописа једног од наших најзнаменитијих аутора - Милоша Црњанског.
Црњански је посетио Крф у јулу и августу 1925. године и написао неколико репортажа за часопис Време. Касније је од њих настао путопис објављен 1930. године. Путујући на острво, читао је писма Милутина Бојића која су га инспирисала да осети и пренесе осећај страхоте младог и прерано страдалог песника. Прочитајте текст из Читанке и одговорите на питања из свог уџбеника усмено.
У свесци запишите: Име писца
Назив дела
Књижевни род:
Књижевна врста:
О писцу: Укратко, 3-4 реченице (Имате у Читанци)
Тема(одломка):
Мотиви:
Порука:
Путопис је...(Имате у Читанци)
Задатак урадите до петка, 19.3. у 19:00
Нема коментара:
Постави коментар