Васко Попа (1922-1991)
Са поезијом Васка Попе упознали смо се када смо у седмом разреду читали његову песму "Манасија"( "Плаво и златно/ Последњи прстен видика/ Последња јабука сунца...).Рекли смо тада да су његове песме пуне симболике и да их морамо тумачити пажљиво и усредсређени на значење песничких слика.
Песму "Очију твојих да није" прочитајте више пута и у машти створите слику лирског субјекта у малом стану који је испуњен смехом, лепотом и љубављу, али и његовом свешћу да свега тога не би било да нема његове вољене. Иако се нигде не спомиње реч ЉУБАВ, јасно вам је да је то главни мотив и тема песме. Тако треба разумети и остале мотиве. Небо је симбол слободе, бескраја, светлости, неограничености, ширине; зидови су метафора за скученост, затвореност, тескобу; славуј нас асоцира на песму, умилну и милозвучну; врбе на младост, разиграност, празник нашег детињства; руке су метафора за додир и блискост, а сунце за топлину загрљаја. Видимо, дакле, да се са мало речи може постићи и дочарати читав један свет, мали свет двоје људи који се воле.
У свесци забележите:
Наслов песме
Име писца
О писцу: (2-3 реченице)
Књижевни род:
Књижевна врста:
Тема:
Мотиви:
Стилске фигуре:
Симболи:
Метафоре:
Епитети:
Персонификација:
Строфа: терцина
Стих: седмерац, осмерац и шестерац
Порука: Без љубави наш живот би био сиромашнији.
Нема коментара:
Постави коментар