1. При изради писменог задатка треба водити рачуна о композицији дела. Дело треба да садржи: увод, разраду, закључак. Увод и закључак не би требало да буди формални, на пр. Сада ћу вам испричати … у уводу. Одмах крените са причом у уводу, а у закључку није нужно закључивати по моделу: Ја мислим … Закључак може да буде изненађујући, духовит; једна кратка реченица, чак једна реч, питање … Немојте увек шаблонски, на силу, писати закључке. Једноставно, завршите причу, прекините је.
2. Веома је важно изграђивати стил писања који треба да буде маштовит, са доста описа и стилских фигура. Једноставност је одлика и највећих писаца. Она подразумева кратке реченице, без одуговлачења и претераног улепшавања. Нећете промашити ако пишете природно, као што говорите. При томе мислимо на ред речи, дужину реченице, не и на избор речи.Трудите се да вам ниједна реченица не почиње истом речју, на пример речима „када …“,“онда…“ Не служите се поштапалицама и речима за истицање: заиста, међутим, наравно, такође…
3. Битно је поштовати правописна правила (писање великог слова, писање знакова интерпункције, правилна употреба речце не, ли, састављено и одвојено писање речи...)
4. При писању треба мисао да буде јасна, а онда ће и реченица бити разумљива. Она треба да буде кратка, исправна и да води ка циљу.У свакодневном опхођењу, речник је оптерећен жаргон-изразима и туђицама. У саставу их треба избегавати, осим ако не служе за осликавање лика. Речи треба бирати, не китити. Дакле, нећете погрешити ако бирате књижевне изразе, домаће речи, неуобичајене, архаичне…
5. Треба водити рачуна о граматичким правилима писања (писање глаголских облика, слагање реченичних чланова...)
6. Тема писменог задатка ослања се на текстове које смо обрађивали у поретходном периоду.
7. Уредан задатак и леп рукопис саставни је део рада. Треба писати без жврљања, уколико сте направили грешку, то ставите у заграду.
8. Када завршиш задатак пажљиво га прочитај, као да си ти наставник, приметићеш сигурно неку грешку, а није касно да је сам иправиш!
КОРАЦИ ПРИ ИЗРАДИ ПЛАНА ЗА КОМПОЗИЦИЈУ САСТАВА
1) Анализа теме
Пажљиво се удуби у смисао теме и тачно одреди оно што тема захтева. Од карактера теме зависиће облик састава и стил писања. При анализи теме прецизно утврди: а) предмет о коме тема говори (материја теме) и б) смисао у коме треба одговорити на тему (тежиште теме).
Нпр. при обради теме Једна љубавна прича, предмет теме је изузетна, јака љубав двоје младих, а тежиште (смисао одговора за којим трагаш) је твој доживљај љубави као осећања.
2) Прикупљање грађе (избор одговарајућих појединости)
Када знаш о чему ћеш писати, знаш у ком ћеш правцу писати, знаш облик у ком ћеш писати, потребно је да скупиш што више и што бољег материјала за рад. При томе користиш све своје способности:памћење, чула, осећања, мисли, машту. Потребна ти је што дубља духовна концентрација.
3) Израда плана
Уобичајени план за израду писменог задатка подразумева: увод, разраду и закључак, од чега је разрада главни и најобимнији део сваког задатка.
Поштовати следећа начела:
- начело јединства (Цео састав, у свим својим деловима треба да одговара на материју и на тежиште теме. )
- начело прогресије (Мисао треба да стално напредује, да све више приближава коначном и потпуном одговору на тему. Погрешно је и досадно кад се један податак или мисао понавља на различите или сличне начине.)
- начело равномерности (Свакој мисли у саставу треба да буде посвећено онолико места колико њена важност захтева.)
- Желим вам успешан рад!
Нема коментара:
Постави коментар