ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА
Презент (садашње време) је прост и личан глаголски облик који означава радњу која се врши у исто време када о њој говориш или радњу која се дешава стално (све време). Грађење: Презент се добија када се на презентску основу додају наставци за једнину и множину.
Презентска основа се добије када се глагол стави у 1. лице множине презента и одбије се наставак -МО.
Наставци за лица који се користе за грађење презента су:
1. лице једнине - м;
2. лице једнине - ш;
3. лице једнине - нема наставка;
1. лице множине - мо;
2. лице множине - те;
3. лице множине - ју, -у, -е (играм, играш, игра, играмо, играте, играју).
Перфекат (прошло време) јесте сложен лични глаголски облик који означава радњу која се вршила или извршила у прошлости, пре тренутка говорења о њој. Гради се од радног придева глагола који се мења и ненаглашених (краћих) облика презента помоћног глагола јесам. На пример, облици перфекта од глагола писати гласе: писао сам, писао си, писао/писала/писало је, писали смо, писали сте, писали/писале/писала су. Када се у реченици један иза другог нађе више глагола у перфекту, помоћни глагол се наводи само уз први глагол и не мора се понављати уз остале, на пример: устао је, доручковао, спремио се и кренуо у школу.
Футур први (будуће време) је глаголско време које служи за описивање радње, стања или збивања који ће се десити у будућности. У српском језику футур први се гради од скраћеног облика презента глагола хтети и инфинитива глагола који се мења (доћи ћу, доћи ћеш, доћи ће, доћи ћемо, доћи ћете, доћи ће; ћу певати, ћеш певати, ће певати, ћемо певати, ћете певати, ће певати). Код глагола који се у инфинитиву завршавају на -ти, краћи облик презента глагола хтети може се додати на инфинитивну основу (певаћу, певаћеш, певаће, певаћемо, певаћете, певаће). ОВО НЕ РАДИМО КОД ГЛАГОЛА КОЈИ СЕ ЗАВРШАВАЈУ У ИНФИНИТИВУ НА -ЋИ!!
Аорист (пређашње свршено време) јесте прост лични глаголски облик који означава радњу која се догодила непосредно пре тренутка у којем се о њој говори. Гради се најчешће од свршених глагола.
Грађење: додавањем двојаких наставака на инфинитивну основу.
1) Када се инфинитив завршава на -ти, одбија се тај наставак и тако добија инфинитивна основа на коју се додају наставци -х; ø (нулти наставак); ø (нулти наставак); -смо; -сте; -ше (прочитах, прочита, прочита, прочитасмо, прочитасте, прочиташе); 2) када се инфинитив завршава на -сти или -ћи, узима се прво лице једнине аориста, које има облик на -ох, затим се одбије тај наставак и тако се добија инфинитивна основа на коју се додају наставци -ох; -е; -е; -осмо; -осте; -оше (седох, седе, седе, седосмо, седосте, седоше).
Аорист помоћног глагола бити гласи: бих, би, би, бисмо, бисте, бише.
Имперфекат (прошло несвршено време) је глаголски облик за изрицање радње која је трајала у прошлости. Имперфекат је прошло несвршено време, и као такво, може се градити само од несвршених глагола. Данас се ретко користи, углавном у књижевности. Сматра се архаичним обликом. То је личан и сложен глаголски облик. Гради од инфинитивне основе или презентске основе и тројаких наставака (у зависности од тога како се завршава инфинитивна основа глагола). 1. Када се инфинитивна основа завршава вокалом а, на њу се додају наставци -ах; -аше; -аше; -асмо; -асте; -аху (читах, читаше, читаше, читасмо, читасте. читаху). 2. Када се инфинитивна основа завршава вокалом е, и или у, на окрњену презентску основу додају се наставци -јах; -јаше; -јаше; -јасмо; -јасте; -јаху (живљах, живљаше, живљаше, живљасмо, живљасте, живљаху). 3. Када се инфинитивна основа завршава сугласником, на окрњену презентску основу додају се наставци -ијах; -ијаше; -ијаше; -ијасмо; -ијасте; -ијаху ( плетијах, плетијаше, плетијаше, плетијасмо, плетијасте, плетијаху). Имперфекат помоћног глагола бити: бејах, бејаше, бејаше, бејасмо, бејасте, бејаху.
Плусквамперфекат (давно прошло време) је сложен, личан глаголски облик који казује да су се радње, стања и збивања извршила у прошлости пре неке прошле радње. То је сложен глаголски облик и гради се на два начина. 1. Плусквамперфекат се гради од имперфекта помоћног глагола БИТИ и радног глагоског придева глагола који се мења (бејах/бех певао; бејаше/беше певао, бејаше/ беше певао; бејасмо/бесни певали, бејасте/бесте певали, бејаху/ беху певали). 2. Помоћу перфекта помоћног глагола БИТИ и радног глаголског придева (био сам певао, био си певао, био је певао, били смо певали, били сте певали, били су певали) .
ГЛАГОЛСКИ НАЧИНИ
Императив (заповедни начин) је глаголски начин којим се изражавају заповести и жеље да се обаве одређене радње; њиме се може исказивати молба, савет или наредба. Императив има само 2. лице једнине и 1. и 2. лице множине. Међутим, за 3. лице једнине и множине употребљава се конструкција која се састоји од речце нека и 3. лица једнине односно множине презента глагола који се мења. Императив се гради тако што се на презентску основу глагола (која се добија одбијањем наставка за 3. лице множине презента) додају двојаки наставци: -и (за 2. лице једнине), -имо, (за 1. лице множине), -ите, (за 2. лице множине)- седи, седимо, седите. Ако се 3. лице множине презента завршава на - ЈУ, наставци су: за 2. лице једнине - ј; за 1. лице множине - јмо; за 2. лице множине - јте (певај, певајмо, певајте).
Потенцијал је сложен, личан глаголски облик који казује само могућност да ће се радња, стање или збивање извршити у будућности, после говора о њима. Овим глаголским обликом, дакле, означава се могућност, жеља, намера и услов да се њиме означене радње, стања и збивања реализују. Потенцијал је личан, сложен глаголски облик. Гради се од аориста глагола БИТИ и радног глаголског придева глагола који се мења, али се у трећем лицу множине користи исти облик аориста глагола БИТИ као за треће лице једнине (БИ, а не БИШЕ): путовао бих, путовао би, путовао би, путовали бисмо, путовали бисте, путовали би.
Футур други је лични глаголски облик који најчешће означава будућу радњу која ће се извршити пре, после или истовремено са неком другом будућом радњом. Пошто обично исказује радњу која претходи некој другој радњи, футур други се назива и предбудуће време. Футур други је личан, сложен глаголски облик. Гради се од презента глагола „бити“ (будем, будеш...) и радног глаголског придјева глагола који се мења (будем дошао, будеш дошао, буде дошао, будемо дошли, будете дошли, буду дошли).
Ваш задатак: У радној свесци пронађите задатке везане за глаголске облике и урадите до петка све задатке, сликајте их и пошаљите преко Вибера.
Нема коментара:
Постави коментар