ОСМИ РАЗРЕД:Језик свакодневне комуникације – говорни и писани

       Језик је систем знакова који је (говорно и писано) средство општења, споразумевања међу људима. Језиком човек саопштава своје мисли и осећања другим људима. А то значи да је језик друштвена појава, да је његов постанак везан за постанак и развој људског друштва. Чим је језик систем знакова то значи да ти знакови функционишу по одређеним правилима. Док је језик систем знакова којима се људи споразумевају, говор је индивидуално коришћење језика – то је звучна манифестација језика.
   Говор је, дакле, гласовна комуникација, изговарање речи и реченица, то је језик у пракси или, како каже један лингвиста, језик у акцији. 
   И говор може бити усмени и писани или писмени. Усмени говор је вербално остварење језика, а писмени говор или писање остварује се употребом графичких средстава. Постоји и гестовни говор, заснован на гримасама и гестикулацији. Све три врсте говора – усмени, писмени и гестовни, заправо, говоре о разним могућностима индивидуалне употребе језика.Узмемо ли у обзир посебности усменог и писаног говора, чињеницу да се међусобно прожимају и условљавају и да нису исти. 
Њихове битне карактеристике :
 1. усменим изражавањем се брже преносе поруке; 
 2. усмени говор је ефикаснији;
 3. усмени говор је чешћи (око 75%, па и више, наше свакодневне комуникације чини усмено изражавање); 
4. усмено изражавање има свој стил који се разликује од стила писменог изражавања; 5. усмено изражавање је обично део ситуације у којој се користи (на њега утичу средина и време), а то није случај са писменим изражавањем.