Знате да су главни реченични чланови субјекат и предикат. Данас ћемо поновити зависне реченичне чланове које сте учили раније: објекат, прилошке одредбе и атрибут.
ОБЈЕКАТ
Пажљиво прочитејте следеће реченице и обратите пажњу на подвучене речи:
Ђаци једног петог разреда договорили су се да оките учионицу за дочек Нове године.
Ево како су „поделили" задужења:
Јована ће донети цвеће.
Никола има јелку.
Сашка ће правити украсе.
Она ће довести и сестру.
Ја ћу понети прскалице.
Обавестићемо наставницу и директора.
Подвучене речи цвеће, јелку, украсе, сестру, прскалице , наставницу и директора стоје уз глаголе, допуњују глаголску радњу, на њих прелази глаголска радња.
Ове речи су глаголски додаци, оне су предмет глаголске радње или објекат глаголске радње у реченици.
Такав додатак глаголу зове се ОБЈЕКАТ или ПРЕДМЕТ РАДЊЕ.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
Већ знаш да одредиш прилошке одредбе за време, место и начин. Ево и задатка који ћеш урадити у свесци:
У следећем тексту подвуци црвеном бојом прилошке одредбе за место, плавом прилошке одредбе за време, зеленом прилошке одредбе за начин.
Сваког јутра мама полако буди Милицу и Мирка. На столу их чека припремљен доручак. Она потом жури у канцеларију. Сестра и брат у кухињи доручкују и журе у школу. На путу до школе срећу другове. Прелазе преко једне опасне раскрснице. Пре осам сати стижу у школу. После другог часа почиње велики одмор. Ученици као вихор јуре по школском дворишту. Неки брзо трче за лоптом по фудбалском терену. Други лагано играју кошарку на кошаркашком терену. Свуда се чује граја и смех.
Осим ових учићемо и прилошке одредбе за узрок и количину. Пронађи лекцију у уџбенику, прочитај је и у свесци запиши најосновније.
АТРИБУТ
Пажљиво прочитај стихове Душана Васиљева из песме „Зима":
Сва је природа обукла бело:
питоме долине и горди брег;
и једна грлица мала
у свом гнезду задрхтала.
Пао је први снег.
У наведеним стиховима истакнуте су речи које казују нешто ближе, одређеније о речима уз које стоје - и то:
Реч питоме ближе одређује реч долине. (Какве су долине? Казана је особина.)
Реч горди казује нешто о брегу. (Какав је брег? Казана је особина.)
Реч једна казује број грлица. (Колико је грлица? Казана је количина.)
Реч мала означава величину грлице. (Каква је грлица? Казана је особина.)
Реч свом одређује у чијем гнезду. (Казује припадање.)
Реч први одређује реч снег. (Означено је који је снег по реду.)
Ови додаци именицама зову се именички додаци или АТРИБУТИ.
Наведеним именичким додацима ближе се објашњавају бића или предмети тј. њихове особине, припадност или количина.
Именички додатак (атрибут) добија се на питање: какав, чији и колики.
АТРИБУТ ЈЕ ИМЕНИЧКИ ДОДАТАК КОЈИ БЛИЖЕ ОБЈАШЊАВА БИЋЕ ИЛИ ПРЕДМЕТ ПО ОСОБИНИ, ПРИПАДНОСТИ, КОЛИЧИНИ.
Нема коментара:
Постави коментар