Пажљиво прочитај наведене реченице и размисли о њиховом значењу. Запази какве се говорне улоге (комуникативне функције) могу изразити независним предикатским реченицама.
Колико ће ова епидемија још трајати?!
Лекари су обазриви у прогнозама.
Само нека што пре све прође!
Немој паничити!
Ала ћемо прославити кад прође!
У различитим говорним ситуацијама људи једни другима упућују питања, обавештења, заповести, молбе, дозволе, жеље и изражавају сопствена стања и осећања. Тако се, према томе шта изражавају, све независне предикатске реченице по комуникативној функцији (говорној улози) деле на: обавештајне (изјавне) реченице, упитне реченице, заповедне (императивне) реченице, узвичне реченице и жељне (оптативне) реченице.Независне предикатске реченице могу да стоје самостално јер саме имају одређене говорне улоге.
*Знаш већ да је прва реченица упитна, а данас учимо да може бити истовремено упитна ,а да има и узвичну интонацију.
Упитне реченице имају комуникативну функцију питања. Њихова интонација је упитна, а на крају стоји знак питања. Када се питање комбинује са узвичном интонацијом, пишу се оба знака – упитник и узвичник.
*Јасно ти је и да је друга реченица обавештајна. Учимо данас да и оне могу бити исказане узвичном интонацијом.
Обавештајним (изјавним) реченицама изјављује се, односно исказује, одређено обавештење, као основна комуникативна функција. Интонација ових реченица на самом почетку је узлазна, док при крају прелази у силазну, те се оне завршавају тачком. Уколико је у њима исказано и посебно осећање, изговарају се узвичном интонацијом и завршавају се узвичником.
*Трећа реченица је жељна јер њоме исказујемо своју жељу.
Жељне (оптативне) реченице имају у комуникацији функцију изражавања жеље да се оствари оно што је њима исказано. Препознају се по томе што је у њима глагол у облику крњег перфекта (перфекта без помоћног глагола) или конструкција:
нека + презент, односно
да + презент.
Имају узвичну интонацију и завршавају се узвичником.
*Четврта реченица је заповедна.
Заповедним (императивним) реченицама – у виду молбе, захтева, заповести, забране, савета, дозволе – подстиче се или забрањује ситуација исказана реченицом. Одликује их употреба императива (заповедног начина) и специфичне интонације, која се некада може завршити узвичником, а некада тачком. Одвраћање од неке радње може се исказати императивом у одричном облику,
конструкцијом нека + одрични презент: – Нека тата не долази!
или немој + инфинитив/да + презент:
– Немој тако говорити!
– Немој тако да говориш.
Пета реченица је узвична.
Узвичним реченицама испољава се експресивни (емоционални) став према ономе што се изражава реченицом. Њима се може исказати усхићеност, задивљеност, згражање, зачуђеност… Препознатљиве су по упитним заменицама и прилозима (што, како, колико), по упитно-узвичној речци ли и узвичној речци ала. Интонација ових реченица јеузвична и на крају стоји узвичник.
Твој задатак: Напиши којој врсти припадају наведене независне предикатске реченице.
- А с ким би овде говорила?
- Ах, ви не знате шта је љубав!
- Како је то дивно!
- Покажи ми те своје романе.
- Жива била и велика ми порасла!
- Какав радостан дан!
- Срећа те пратила!
- Немој да закасниш!
- Отвори ми врата!
- Мама је стигла!
Нема коментара:
Постави коментар