СЕДМИ РАЗРЕД:Правопис: Употреба запете и тачке са запетом

      Правописна правила у вези с писањем запете већ си савладао/ла у претходним разредима. На основу следећих примера подсети се кадa мораш да употребиш запету.

а) Неке од прича из романа "Доживљаји Николетине Бурсаћа" су: Сурово срце, Игра, Необични савезници, Бог и батина и др.
б) Да нијеси пребио пушку, кукавче мој?
в) Крај проваљеног плота стајало је некакво девојче, цуретак од једно петнаестак година.
г ) Их, колике су ти шаке!

Запета се обавезно пише приликом набрајања. Њом се обележавају вокатив и апозиција, као и узвик који је у говору одвојен од осталих речи у реченици.

Приликом изучавања комуникативних и предикатских реченица научио/ла да једна комуникативна реченица може бити састављена из једне или више предикатских реченица. Предикатске реченице у саставу комуникативне, која је увек независна реченица, могу бити зависне и независне.

 Кад је силазио низ некакву страничицу, десетар Николетина се загледа у трешњу крај пута.

Уколико је зависна предикатска реченица на почетку комуникативне, независне реченице, иза ње следи запета. Оваква појава назива се инверзија.
Ево и два примера напоредног односа који захтева обавезно писање запете.
 
Цура има усну, а кобила губицу.
Шалио се с девојчетом, само није смео у очи да је погледа.

Предикатске реченице у супротном и искључном напоредном односу раздвајају се запетом. Ово правило важи и за речи које се налазе у оваквом односу (Лепа, али уображена... Сви пливачи, осим Ивана...)
Апозитив се одваја запетама на исти начин као и вокатив и апозиција. На пример:
Грмеч, окупан сунцем, уздизао се над њима.
 Запетом се обележавају и уметнуте речи, делови реченице и читаве реченице.
Девојче, које је силно заинтересовало Николетину, непрестано га је зачикивало.

Тачка са запетом

а) Када се приликом набрајања наводи више група речи које једна према другој чине извесну посебност, а ипак представљају целину:
Земља!… У њој расту жита. На њој расте стока. Расту на њој: пшеница, кукуруз, јечам, овас, раж, пасуљ и кромпир, паприка и патлиџан; па коњи, волови, краве и козе, свиње и овце, прасад и јагањци. (М. Ољача)

б) Између симетричних делова реченичног периода у којима се развија иста мисао:
Лаћао се Саломон и јуначких посала: пошао на море, али га вратише, да није за то; утиснуо се међу рибаре, па га погнаше и отуд, да је донио несрећу; даде га мати сеоском ковачу – али му није имао руку да удара тешким батом. (В. Новак)
– Али дијете не буди плашљиво, па потеци за једну камару – не да се однијети; потеци за другу – не да се однијети; потеци за трећу – не да се однијети. (Народна приповетка)

в) Кад се делови реченичног низа (да би се јаче мисаоно истакли) желе снажније издвојити један од другог:
Они су у ноћи ослушкивали ток ћудљиве Неретве која једе земљу и подрива стене; бдели, да би видели да ли бди стража на бедему; и стрепели од завере, мита и варке, од људског лукавства. (И. Андрић)

г) Између скупова од више реченица кад је веза међу реченицама у скуповима ужа, односно кад се узајамно повезани смисао не може уобличити само у једну сложену реченицу:

Ветрови путују и кише иду, добре и плодне, увијек једнаке, а заставе се полако растачу и цијепају; и боје блиједе и све се заборавља, а човјек остаје увијек исти, погнут над болом и устрајан у раду; вену вијенци и труну заставе, а остаје човјек који сије и ради и киша која му помаже. (И. Андрић)

д) Између делова реченичног низа кад започињу словима абецеде (азбуке), бројевима, цртицама и слично.