Познато вам је да се народна књижевност може поделити на народну поезију и народну прозу.Народна проза обухвата народне приповетке (бајке, новеле, шаљиве приче), приче о животињама, басне и кратке народне умотворине( питалице, пословице, изреке, загонетке, брзалице). Народна поезија подељена је на лирске и епске народне песме. Читали смо народне лирске песме које је Вук Караџић назвао женскима јер су их углавном жене певале, најчешће у колу.
Али, као што у колу играју и мушкарци, тако и епске певају и жене и мушкарци, мада су мушкарци чешће гуслари. Гуслари су даровити појединци који казују или поју епске песме пред публиком, сада најчешће на такмичењима или на телевизији. Некада су гуслари певали на народним саборима пред црквама и манастирима, а често и током битака, да би песмом соколили и охрабривали борце. Тако је наш чувени гуслар Филип Вишњић, иако слеп, током Првог српског устанка својом песмом подстицао устанике на борбу и уливао им снагу и бодрост да истрају до победе. Вук је од њега записао највише песама из тог времена устаничких борби за ослобођење Србије од Турака.
Твој задатак: Напиши једну лирску или епску песму. Пази, теме ових песама се разликују. Лирске говоре о осећањима (љубав према драгој особи, према породици, између сестара и браће, љубав према раду и и подстицање на рад, шаљиве песме), а епске су дуже и имају развијену радњу, то јест описују неки важан догађај, сусрет противника, са тешкоћама које главни јунак треба да савлада). Разликују се и по дужини стиха. Лирске су најчешће у осмерцу( стих од осам слогова), а епске у десетерцу( стих од десет слогова).
Нема коментара:
Постави коментар