Одрична речца НЕ се може писати и спојено са неким речима и одвојено од њих.
Писање речце НЕ уз именице
За разлику од глагола, одрична речца НЕ пише се спојено са именицама, нпр.
Међу њима влада неповерење.
Учи да не би био незналица.
Писање речце НЕ уз придеве
Уз придеве, одрична речца НЕ пише се спојено, нпр.
Трудим се да не будем неодговоран.
Мој брат је приличнонемиран.
Писање речце НЕ уз глаголе
Речца НЕ се пише одвојеноод глагола, нпр.
Не волим чоколаду са лешником.
Не дам ти своју лутку!
Не крећеш се у правом смеру.
ВАЖНО!
Постоји неколико глагола који се обавезно пишу спојено са речцом НЕ, а они сунећу, немам и нисам, нпр.
Нећу да касним данас.
Немам довољно новца да купим лутку.
Нисам још увек преписао лекцију.
ОБРАТИ ПАЖЊУ!
Не дозволите да вас глаголи нестати, нестајати, негодовати и недостајати преваре! Они се пишу баш овако, а њихови одрични облици се пишу одвојено од одричне речце НЕ, нпр.
Не недостаје ми хладно време, заиста уживам у пролећу.
1. При изради писменог задатка треба водити рачуна о композицији дела. Дело треба да садржи: увод, разраду, закључак. Увод и закључак не би требало да буди формални, на пр. Сада ћу вам испричати… у уводу. Одмах крените са причом у уводу, а у закључку није нужно закључивати по моделу:Ја мислим… Закључак може да буде изненађујући, духовит; једна кратка реченица, чак једна реч, питање … Немојте увек шаблонски, на силу, писати закључке. Једноставно, завршите причу, прекините је.
2. Веома је важно изграђивати стил писања који треба да буде маштовит, са доста описа и стилских фигура. Једноставност је одлика и највећих писаца. Она подразумева кратке реченице, без одуговлачења и претераног улепшавања. Нећете промашити ако пишете природно, као што говорите. При томе мислимо на ред речи, дужину реченице, не и на избор речи.Трудите се да вам ниједна реченица не почиње истом речју, на пример речима „када …“,“онда…“ Не служите се поштапалицама и речима за истицање: заиста, међутим, наравно, такође…
3. Битно је поштовати правописна правила (писање великог слова, писање знакова интерпункције, правилна употреба речце не, ли, састављено и одвојено писање речи...)
4. При писању треба мисао да буде јасна, а онда ће и реченица бити разумљива. Она треба да буде кратка, исправна и да води ка циљу.У свакодневном опхођењу, речник је оптерећен жаргон-изразима и туђицама. У саставу их треба избегавати, осим ако не служе за осликавање лика. Речи треба бирати, не китити. Дакле, нећете погрешити ако бирате књижевне изразе, домаће речи, неуобичајене, архаичне…
5. Треба водити рачуна о граматичким правилима писања (писање глаголских облика, слагање реченичних чланова...)
6. Тема писменог задатка ослања се на текстове које смо обрађивали у поретходном периоду.
7. Уредан задатак и леп рукопис саставни је део рада. Треба писати без жврљања, уколико сте направили грешку, то ставите у заграду.
8. Када завршиш задатак пажљиво га прочитај, као да си ти наставник. Приметићеш сигурно неку грешку, а није касно да је сам/а иправиш!
КОРАЦИ ПРИ ИЗРАДИ ПЛАНА ЗА КОМПОЗИЦИЈУ САСТАВА
1) Анализа теме
Пажљиво се удуби у смисао теме и тачно одреди оно што тема захтева. Од карактера теме зависиће облик састава и стил писања. При анализи теме прецизно утврди: а) предмет о коме тема говори (материја теме) и б) смисао у коме треба одговорити на тему (тежиште теме).
Нпр. при обради теме Моји преци, предмет теме су старији чланови породице, њихови родитељи или још старији твоји преци, а тежиште (смисао одговора за којим трагаш) је на опису њиховог изгледа, њиховим особинама, заслугама, догађајима у којима су учествовали, успесима које су постигли и слично.
Када знаш о чему ћеш писати, знаш у ком ћеш правцу писати, знаш облик у ком ћеш писати, потребно је да скупиш што више и што бољег материјала за рад. Питај родитеље и старије укућане да ти испричеју нешто занимљиво о својим родитељима, неком далеком претку који је био вредан, духовит, храбар... При томе користи све своје способности:памћење, осећања, мисли, машту. Потребна ти је што дубља духовна концентрација.
3) Израда плана
Уобичајени план за израду писменог задатка подразумева: увод, разраду и закључак, од чега је разрада главни и најобимнији део сваког задатка.
Поштовати следећа начела:
начело јединства (Цео састав, у свим својим деловима треба да одговара на материју и на тежиште теме. )
начело прогресије(Мисао треба да стално напредује, да све више приближава коначном и потпуном одговору на тему. Погрешно је и досадно кад се један податак или мисао понавља на различите или сличне начине.)
начело равномерности (Свакој мисли у саставу треба да буде посвећено онолико места колико њена важност захтева.)
Данас ћемо разговарати о причи „Месец над тепсијом” нашег савременог писца Горана Петровића. Он је написао више романа и збирки приповедака, добитник је многих књижевних награда и признања, а његова дела превођена су на разне светске језике. Његова најпознатија дела су романи „Ситничарница ’Код срећне руке’”, „Опсада цркве Св. Спаса”, „Атлас описан небом”, збирке приповедака међу којима је и „Острво и околне приче”, одакле је и наша приповетка. Приповетка „Месец над тепсијом”, која је пред нама, представља једним делом причу о причи и причању. Она говори о последњем походу Александра Македонског и прати авантуру једног деде и његовог унука.
Прочитајте је у себи и :
1. Пронађите и подвуците необичне изразе у причи попут: газио сам по тишини; пчеле су се нерадо подизале са појединих речи; двоструко отежале од миља; уганути поглед итд.
2. Објасните на који начин ови изрази утичу на приповедање и смисао дедине приче.
3. Објасните на какво путовање крећу деда и унук. Размишљајте зашто је овај пут битан за дечака.
4. Наведите шта знаш из историје о Александру Македонском. Издвојте који његов поход се описује у овој приповеци.
5. Ко упућује Александра у поход на ивицу света? Опишите како изгледа тај странац. Објасните шта се дешава са Александром у дединој причи.
6. Подвуците реченице у којима се описује унутрашњост Ехеј двора. Издвојте чуда присутна у овом краљевству. Наведите како је описан господар Ехеј двора. Објасните које је његово највеће богатство.
7. Образложите на шта упућује црна марама у последњем делу приповетке. Размишљајте о томе како су сви делови приче повезани. Издвојте осећања дечака. До којих спознаја је он дошао на крају приче? Објасните шта представља најважнију дедину заоставштину.
У свесци запиши:
Горан Петровић
"Месец над тепсијом"
• два приповедача: унук (у првом лицу) и деда (у трећем лицу)
• два начина приповедања: мушко и женско „Свет је тепсија обрубљена приповедањем”
• прича о Александру Македонском и походу на ивицу света
• Ехеј двор и његов господар: моћ речи и писања
• дедина смрт
• дечаку остаје дедина прича
Можеш да илуструјеш ову причу онако како ти замишљаш.
Пронађите у својим Читанкама песму "Домовина" Душана Васиљева и саслушајте је читајући у себи. Сигурна сам да ћете је овако лакше и научити напамет и разумети сваки њен стих.
А како да разумемо први стих песме - "Домовина то није мртва груда"? Можда сте чули да неко од старијих каже:"То је моја родна груда", мислећи на завичај, родно место, земљу за коју га вежу успомене из детињства. Груда је комад земље, као грудва коју неки људи, кад одлазе из домовине понесу са собом. Она никада није мртва, увек је жива и снажна, ма где ми били. Можемо рећи да је носимо са собом, у свом срцу и да то чинимо радо, природно... Тако треба разумети следећи стих "која нас гвозденом руком веже", као да су везе са домовином нешто нормално, а не наметнуто силом. Тако 3. и 4. стих "То је љубав за облак, што плови овуда/ за песму, што се овде разлеже" можемо протумачити као саставни део исте целине, јер и то је домовина. Она је мозаик(слагалица) свега што чини наш живот: класје, руже, тресак олуја, туга птица (2.строфа), али и много више од тога: "то су све оне споне којима нас живот за се спаја/ радост кад наша звона зазвоне/ топлота мајчиног загрљаја"(3.строфа). Запамтите реч споне и њено значење ВЕЗЕ јер оне, иако невидљиве, имају велику моћ. Осећања нас покрећу на акцију, она у великој мери утичу на наш развој, обликују наш карактер. Када им придружимо жеље и снове (4.строфа) добијамо слику нашег идентитета - свега што нас чини.
У свесци ћемо записати:
Душан Васиљев
"Домовина"
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: родољубива песма
Тема: Љубав према домовини.
Мотиви: облаци, класје, руже, птице (можемо их видети); песма, тресак олује, звоњава (можемо чути); љубав, туга, топлота, радост (можемо осетити), жеље, снове и бајке (можемо памтити и носити у мислима).
Мотив је најмања тематска јединица која се не може раставити на мање делове.
Главни мотив је најзначајнији у делу и често је то наслов дела.
Конкретни мотив је чулни доживљај и на основу њега замишљамо песничку слику(облаци, руже, птице, звоњава...).
Уметничка (ауторска) бајка је прича фантастичне садржине која се разликује од народне бајке, пре свега, по томе што нам је аутор познат. Тако су најпознатији аутори бајки код нас: Десанка Максимовић, Стеван Раичковић и Гроздана Олујић, а у свету: Ханс Кристијан Андерсен, Браћа Грим, Пушкин, Оскар Вајлд.
У уметничкој бајци главни јунак врло често има име, може бити животиња, предмет или биљка.Писац настоји да нам дочара његове мисли и осећања. За разлику од народних бајки, уметничке бајке дешавају се у неко одређено време и на одређеном месту и не морају имати срећан крај.
Сигурна сам да сте радо посматрали и радовали се када се на небу, после кише, укаже дуга. Можда сте је и цртали и размишљали откуд она и како се створила на небу.
Деца и писци, а каткад и научници, посматрају свет на другачији начин и постављају бројна питања, јер свако питање почетак је одгонетке...Начин на који је књижевница Гроздана Олујић одгонетнула питања о настанку дуге имало је као резултат управо бајку која је пред нама. Ево на који начин ћемо анализирати бајку:
Поређења: "дани су се крунили као зрневље кукуруза", "као ватрене змије скакле су муње по небу"
Персонификација: Мајка свих река се осмехује, говори, уздише, милује Малу Реку по образу, брине се, наређује осталим рекама и потоцима да стражаре и да је траже, подиже главу; Мала Река прича, одмахује главом, шапуће, тугује, бежи на небо.
Метафора: Небеска Река је заправо дуга. Могли бисмо рећи:
Небеска Река је као дуга на небу и онда би то било поређење, зар не? Метафора нема оно КАО. Зато кажемо да је метафора скраћено поређење.
Порука: Нисмо сви исти и они изузетни имају права да остваре своје снове, ма колико они били другима чудни и немогући.
Напиши састав на једну од понуђених тема: прва тема је у оквиру мале школе писања (стр.108. у Читанци) Река понорница; друга тема је: Моја бајка.
Задатак уради до четвртка у 14:00, сликај и пошаљи преко Вибера.
Војислав Илић (1860-1894) је најзначајнији песник епохе реализма у нашој књижевности. Његов отац Јован и два брата били су такође књижевници, а чести гости у њиховој кући били су песници Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић и други. Мада је објавио само три збирке песама, његов утицај на наше песништво био је изузетно велики.
Да се вратимо на текст саме песме. Прочитајте је још једном у себи и закључите сами - којој врсти лирских песама она припада. Какво је расположење песма у теби побудила?
Мотив је најмања тематска целина која се не може даље разлагати. Захваљујући мотивима стварамо у својој машти слике и тумачимо књижевно дело. Мотиве доживљавамо чулима као и све што нас окружује: чулом вида ( село, кров од трске, ловац, белина снега...), чулом слуха( лавеж паса, звиждање ловца, кукурикање петла), чулом додира( хладноћа, ветар покреће голе гране).
Стилске фигуре
Епитети:
Персонификација: "Оштар мразспалио зелено лисје"
Метафора: "Ноћна се кандила гасе"
Метафора је стилска фигура коју ћемо тек радити. То је пренесено значење речи и овде су ноћна кандилазаправозвезде које више не сијају на ноћном небу јер се сасвим разданило и ми их више не видимо мада оне и даље постоје.
У читанци на страни 63. прочитај шта су епитети и пронађи их у песми!
Порука: Ако запажамо све што се око нас збива, постаћемо вештији да то изразимо речима, а онда ћемо сами себе лакше разумети.
Заменица ВИ може се писати и великим и малим почетним словом, зависно од тога коме се обраћамо. Ако се обраћамо само једној особи, а то је нека одрасла особа којој и иначе говоримо ВИ, а не ТИ, онда користимо велико почетно слово у свим падежним облицима. Кажемо да старијим особама персирамо из поштовања. Ако желимо, рецимо, да напишемо позивницу и да је уручимо својој учитељици, овако ћемо је написати:
Драга учитељице,
Позивамо Вас на Годишњи концерт нашег Културно-уметничког друштва. Концерт ће се одржати у петак, 25.12.2020. године са почетком у 19:00 сати. Очекујемо Ваш долазак.
Персонификацијаје
стилска фигура укојој се предметима,
природним појавама, биљкама или животињама додељују људске особине, емоције,
мисли и понашања.
Захваљујући персонификацији
речи оживљавају и машта нас води у један зачарани и чудесни свет у којем је све
могуће.
Позната вам је одавно, још
кад сте били сасвим мали и када вам је мама(тата, деда или бака, можда тетка)
читала песмице чика Јове Змаја: „Жаба чита новине на листу локвања...“ Наравно
да знате да је то нестварно, али сте ипак то могли да замислите.
У петом разреду учили смо
напамет једну народну лирску песму у којој се муња с громом игра. Сетите се
њеног наслова.
_____________________________________________
Примећујете ли
персонификацију у наслову песме? _______
Којој врсти народних
лирских песама она припада?
_____________________________________________
Сада знате три стилске
фигуре: епитет, поређење и персонификацију.
Ваш задатак је да напишете неколико
реченица о зими и да употребите ове три стилске фигуре.
Постоји и посебна лична заменица за свако лице: себе (се), која се користи уместо личних заменица за свако лице у једнини или множини, а упућује на раније поменуто лице, због чега је добила назив повратна заменица.
Себи нисам ништа купила.
Он никад не говори о себи.
Ми себе не истичемо.
Купите себи нешто лепо.
Они себе нису штедели.
Повратна лична заменица за свако лице (промена по падежима):
Номинатив: -
Генитив: себе
Датив: себи
Акузатив: себе/се
Вокатив: -
Инструментал: собом
Локатив: себи
Она нема облике номинатива, а за вокатив има само облик за личне заменице у другом лицу. Не употребљава се у функцији субјекта, али се употребљава када се говори о нечему што је у вези са субјектом о коме говори.
Драги петаци, покушаћемо сада мало другачије да учимо. У Читанкама, на 66.страни, имате текст "Шала", чувеног руског писца Антона Павловича Чехова. Кад почнете да га читате у себи, пустите и аудио снимак који вам је испод слике аутора, па слушајте и пратите текст из Читанке. Док читате, подвуците непознате речи, а онда оне речи, за које немате објашњење у Читанци, откуцајте у поруци и пошаљите на Вибер. То урадите после свих часова које имате данас, па се чујемо у 18:00.
Драги петаци, ова школска година завршава се ускоро и жао ми је што смо много штошта пропустили због околности које су нас све задесиле. Желим вам свима леп и безбрижан распуст, здравље и добар и присан однос са родитељима и целом породицом. Породица је најважнија и зато искористите своје слободно време да са својом породицом радите нешто корисно, да научите од старијих нешто што ће вам у будућности требати и увећате свој породични буџет. Имаћете сигурно и довољно времена за игру, дружење и маштање. Ако неко има у кући неку књигу из лектире за 6. разред, може, кад је лоше време да је прочита и у свој дневник читања да забележи (најкраће)њен садржај и тиме олакша себи савладавање будућег градива.
Како се води дневник читања
Свеску коју ћеш користити као дневник читања можеш прво да украсиш, а дело које читаш можеш да илуструјеш, али то није обавезно.
Обавезни су подаци о прочитаној књизи: назив дела, име писца( и нешто важно о њему), књижевни род, књижевна врста, теме, главни ликови, споредни ликови.
Ако имаш задатак да о књизи пишеш састав или говориш, запиши и друге важне податке.
смејем се ПЕРФЕКАТ
учити ПРЕЗЕНТ
трчаћемо ИНФИНИТИВ
написали смо ФУТУР ПРВИ
2. Подвуци глаголске облике у реченицама и напиши њихове називе како је започето:
Мајстор је поправио компјутер. ПЕРФЕКАТ
Данас беремо трешње.
Возићу ролере са сестром.
3. Допуни реченицу:
Перфекат је ____________ време. То је сложен глаголски ____________ који се гради од презента помоћног глагола _______________ и радног глаголског придева.
4. Напиши ИНФИНИТИВ следећих глагола како је започето:
5. Глаголе из презента пребаци у ФУТУР ПРВИ ( пиши целе реченице):
Баба меси медењаке.
Деда закида заперке.
Тата загрће кромпир.
Мама бере јагоде.
Сви једемо медењаке.
6. За глаголе из претходног задатка одреди ИНФИНИТИВНУ и ПРЕЗЕНТСКУ основу како је започето:
глагол инфинитивна основа презентска основа
МЕСИТИ МЕСИ- МЕСИ-
Драги петаци, надам се да сте послушали и одгледали дивно предавање на РТС-у 3 о роману Игора Коларова "Аги и Ема". Погледајте и филм који је снимљен по мотивима из овог романа, линк: https://www.youtube.com/watch?v=P1Wy8cBA3kg
А, кад гледајући филм, поразмислите о свему што је Агију било важно, напишите и састав на једну од ових тема:
Из Агијеве бележнице
Када би Аги имао брата...
Зашто је Агију Ема била важна
Сетите се да је управо Ема поклонила Агију једну свеску(бележницу) са намером да га наговори да у њу бележи све о чему размишља и шта осећа. Како би Аги живео да није било Еме? Да ли је зато желео да има брата?
Драги петаци, овде имате на једном месту све што је везано за службу речи у реченици. Приметила сам да многи мешају врсте речи са њиховом службом, па нека вам ово буде подсетник и путоказ јер то не смете мешати!
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ говори ко нешто ради или носи неку особину или стање.
ЈАНА учи. ЈАНА је вредна. ЈАНА је студент.
ПРЕДИКАТ говори шта ради субјекат, коју особину или стање носи.
Јана УЧИ. (глаголски предикат)
Јана ЈЕВРЕДНА.(именски предикат) Јана ЈЕ СТУДЕНТ.(именски предикат)
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ОБЈЕКАТ говори на коме или на чему предикат врши неку радњу, ко „трпи“ радњу.
Ана пије СОК.(прави објекат у акузативу без предлога) Дао сам АНИ(неправи објекат у дативу) ЦВЕЋЕ(прави објекат у акузативу без предлога). Пили смо ВОДЕ и СОКА.(прави објекат у деоном генитиву)
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ припадају ПРЕДИКАТСКОМ скупу речи :
ЗА МЕСТО: одговара на питање ГДЕ се врши радња (у школи)
ЗА ВРЕМЕ: КАДА се врши радња (јуче)
ЗА НАЧИН: КАКО се радња врши (лако)
ЗА УЗРОК: ЗАШТО (због галаме)
ЗА КОЛИЧИНУ: КОЛИКО (много)
АТРИБУТ стоји уз именицу и ближе описује КАКВО ЈЕ, ОД ЧЕГА ЈЕ И ЧИЈЕ ЈЕ нешто:
Мама је донела СОЧНИ колач ОД ВОЋА.
АПОЗИЦИЈА даје додатну информацију о поменутом појму:
Никола Тесла, НАШ ВЕЛИКИ НАУЧНИК, рођен је у Смиљану.
Ана Секулић, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ, уписала је гимназију.
