Пети разред: "Сребрне плесачице", Десанка Максимовић

"Сребрне плесачице"

                                                     Пољана сребрна, бела.

                                                     Трепери кроз снег, трепери

                                                     ред плесачица јела

                                                     на стопалу од леда.

                                                     Борова шума цела,

                                                     шума ћути и гледа.

На челу сребрна круна
трепери, кроз снег трепери.
Наручја велова пуна;
сребро блешти на недрима.
Лепршају зелени скутови
сребром везани у бедрима.

Једноноге плесачице јеле
смеју се, нишу, смеју,
ломе у танким крстима.
Снежне велове беле
лудо око себе веју.
Трче на сребрним прстима.

У вечер беле скуте
свију као птице крила
и тихо се ућуте,
у сан незнани тону.
Борови мали, сребрни,
борови стражаре у сутону.

Књижевни род: лирика

Књижевна врста: описна лирска песма

Тема: Плес јела пред тихом боровом шумом.

Мотиви: Пољана, снег, јеле, игра, шума, борови, вече, тишина, сан.

Стилске фигуре: 

• Епитети:
• Персонификација: "шума ћути и гледа", јеле играју, смеју се, трче, а онда се с вечери ућуте и тону у сан док "борови стражаре у сутону".
• Поређење:  "У вечер беле скуте                                                                                                          свију као птице крила"                                                   

Порука: Пред лепотом природе треба да застанемо и дубоко удахнемо, замислимо                  се и захвалимо јој на лепоти и кисеонику који нам дарује.