Песма "Србија" Оскара Давича објављена је 1939. године у време светске економске кризе и за становнике наше тада претежно пољопривредне земље тешких социјалних прилика.
Књижевни род: лирика Књижевна врста: родољубива и социјална песма Тема: Тежак живот сељака у Србији пред Други светски рат
Социјални мотиви су исказани набреклом Мачвом и отеклим Поморављем који асоцирају на плодну земљу, али и поред тога сељаци су гладни. Људи су огрубели, тешко раде, деца запуштена. Револуционарни мотиви су исказани кроз постојање хајдука и жељу да се овакво стање промени. У Србији се рађа нова буна, нов отпор сељака.
Стилске фигуре:
Апострофа – "Ој, Србијо" Обраћа јој се као живом бићу. Епитети – (потражи их у тексту песме и наведи) Персонификација – Србија је у целој песми представљена као биће са више лица, она има очи, мисли, има усне које љубе и пију: " ја знам сва твоја лица..." Поређење – плаче као крв грожђа, та лица као табани Хипербола – "...а свако од туге за дан /као за читав век остари / и збрчка се..." Метафора – Србија је за лирског субјекта и песма, и крв грожђа, и суза мошта, и црвени угаљ сунца, боса песма глуве жалопојке; хајдук буне, милошта мека, лављи зуби.
Порука: Треба се борити за бољу будућност.
Нема коментара:
Постави коментар