НАПОРЕДНИ однос међу реченичним члановима, означава да су два или више реченичних чланова (субјеката, објеката, прилошких одредби или именских делова предиката) РАВНОПРАВНИ.
Реченични чланови напоредо стоје у:
-САСТАВНОМ,
-РАСТАВНОМ и у
-СУПРОТНОМ односу.
САСТАВНИ однос напоредних субјеката:
Марко и Сања играју кошарку.
Ни Јелена, ни Миле нису дошли у школу.
САСТАВНИ однос напоредних објеката:
Пеђа је купио лопту и свеску.
Милан није купио ни лопту, ни свеску.
Примери за саставни однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби и на тераси (место).
Пера није дошао у школу ни јуче, ни данас (време).
Марица вози бицикл брзо и спретно (начин).
САСТАВНИ однос напоредних именских делова предиката:
Сара је лепа и паметна.
ВЕЗНИЦИ за обележавање саставног односа су:
и, ни, нити, те.
СУПРОТАН однос напоредних субјеката:
Лопту је купио Стева, а не Марко.
СУПРОТАН однос напоредних објеката:
Мијо је донео књигу, а не свеску.
СУПРОТАН однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби, а не на тераси (место).
Пера није био у школу јуче, а не данас (време).
Мира пише брзо, али нечитко (начин).
СУПРОТАН однос напоредних именских делова предиката:
Табла је нова, али прљава.
ВЕЗНИЦИ за обележавање саставног односа су: а, али, него, већ...
РАСТАВНИ однос напоредних субјеката:
У школу није дошао Милош или Драган.
РАСТАВНИ однос напоредних објеката:
Мерима је купила свеску или оловку.
РАСТАВНИ однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби или на тераси (место).
Сарин брат је долазио јуче или прекјуче (време).
Миле трчи брзо или споро (начин).
Карактеристичан ВЕЗНИК за раставни однос је или.
Правопис
Напоредни реченични чланови се не одвајају запетом, изузев саставних везника НИ, НИТИ, ПА, ТЕ кад нешто истичемо.
Везници за супротан однос А, АЛИ, НЕГО, ВЕЋ - обавезно се одвајају запетом (зарезом).
Међутим, ако између реченичних чланова нема везника, запета је обавезна:
Дан је био леп, сучан, без ветра.
(именски делови предиката).
-САСТАВНОМ,
-РАСТАВНОМ и у
-СУПРОТНОМ односу.
САСТАВНИ однос напоредних субјеката:
Марко и Сања играју кошарку.
Ни Јелена, ни Миле нису дошли у школу.
САСТАВНИ однос напоредних објеката:
Пеђа је купио лопту и свеску.
Милан није купио ни лопту, ни свеску.
Примери за саставни однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби и на тераси (место).
Пера није дошао у школу ни јуче, ни данас (време).
Марица вози бицикл брзо и спретно (начин).
САСТАВНИ однос напоредних именских делова предиката:
Сара је лепа и паметна.
ВЕЗНИЦИ за обележавање саставног односа су:
и, ни, нити, те.
СУПРОТАН однос напоредних субјеката:
Лопту је купио Стева, а не Марко.
СУПРОТАН однос напоредних објеката:
Мијо је донео књигу, а не свеску.
СУПРОТАН однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби, а не на тераси (место).
Пера није био у школу јуче, а не данас (време).
Мира пише брзо, али нечитко (начин).
СУПРОТАН однос напоредних именских делова предиката:
Табла је нова, али прљава.
ВЕЗНИЦИ за обележавање саставног односа су: а, али, него, већ...
РАСТАВНИ однос напоредних субјеката:
У школу није дошао Милош или Драган.
РАСТАВНИ однос напоредних објеката:
Мерима је купила свеску или оловку.
РАСТАВНИ однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби или на тераси (место).
Сарин брат је долазио јуче или прекјуче (време).
Миле трчи брзо или споро (начин).
Карактеристичан ВЕЗНИК за раставни однос је или.
Правопис
Напоредни реченични чланови се не одвајају запетом, изузев саставних везника НИ, НИТИ, ПА, ТЕ кад нешто истичемо.
Везници за супротан однос А, АЛИ, НЕГО, ВЕЋ - обавезно се одвајају запетом (зарезом).
Међутим, ако између реченичних чланова нема везника, запета је обавезна:
Дан је био леп, сучан, без ветра.
(именски делови предиката).
Прочитајте лекцију у Граматици (стр.105-111) и до петка пошаљите. Задатке на 112.стр. урадите за време распуста.
Нема коментара:
Постави коментар