БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Реченице без субјекта су безличне реченице. У безличним реченицама функцију предиката врши глагол у имперсоналном или безличном облику, тј. у 3. лицу једнине или у облику средњег рода једнине. На пример:
Дува. Свиће. (3. лице једнине)
Пљуштало је. (средњи род једнине)
Као што видиш, њима се исказује неко збивање у природи. Не постоји субјекат јер се ова збивања не могу приписати неком вршиоцу радње.
ОБЕЗЛИЧЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Обезличене реченице немају граматички субјекат, образују се од непрелазних
и прелазних глагола и повратне речце се и значе стање
које је резултат радње чији је носилац неименовани субјекат (људи). Када је у служби предиката прелазан глагол, објекат се не мора изрећи, него се подразумева. На пример:
Ал` се некад добро јело.
Играло се и певало до после поноћи.
Кад се креће на екскурзију?
Често се користе у научном стилу да би се остварила објективност при изрицању вредносних судова. На пример:
Запажа се разлика између романтичарских и реалистичких приповедака Ђуре Јакшића.
Намеће се закључак да његове касније приповетке имају све одлике реализма као правца.
ПАСИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Пасивна реченица је субјекатско-предикатска реченица у којој субјекат трпи радњу. Субјекат није вршилац радње, него се на њему врши радња.
Пасивно стање субјекта исказује се на два начина:1. Трпним глаголским придевом прелазних глагола:
- Прозор је отворен.
- Лекција је постављена.
- Ученик је награђен.
2. Речцом се уз прелазни глагол у личном глаголском облику (3.лице једнине презента)
- Историјски филмови се радо гледају.
- Негативне информације се брзо шире.
- Ускоро се закључују оцене.
Нема коментара:
Постави коментар