Седми разред: Именичка и придевска синтагма

       Сазнали сте да синтагму чине две или више речи од којих је једна главна, а остале зависе од ње. Оне као целина имају исту службу у реченици, а на основу тога да ли је главна реч синтагме именица, придев, прилог или глагол, синтагме се деле на: именичке, придевске, прилошке и глаголске.

ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ

Погледај подвучену синтагму у служби субјекта:

Ова занимљива књига без корица је веома стара.

Главну реч од зависних чланова разликујемо тако што зависни чланови могу да се изоставе а да реченица има смисла. На пример:

Ова занимљива књига веома је стара, или                                                                                  Књига без корица веома је стара, или само                                                                                        Књига је веома стара.

Главна реч синтагме може и сама да врши одређену службу у реченици (у овом случају субјекта), зато главну реч не можемо изоставити. Јасно вам је да је главна реч КЊИГА,  а пошто је то именица, синтагма се зове - именичка. 

Атрибути у именичкој синтагми могу стајати испред главне речи (најчешће придеви или придевске синтагме), а неки иза главне речи (најчешће именице или именичке синтагме у неком зависном падежу).

У оквиру неке шире синтагме може се наћи и ужа синтагма. На пример:

Читали смо веома интересантну књигу познатог писца.

УЖА СИНТАГМА	ГЛАВНА РЕЧ	УЖА СИНТАГМА
веома интересантну	књигу	познатог писца

Атрибут шире синтагне исказан је ужом придевском синтагмом (веома интересантну) или ужом именичком синтагмом (познатог писца).Ширу синтагму можемо посматрати као скуп који садржи подскупове. Пресек ових подскупова била би главна реч - књига.

ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ

Ако сад посматрамо прву ужу синтагму: ВЕОМА ИНТЕРЕСАНТНУ, њену главну реч добићемо ако исту реченицу поновимо без једне речи:

Читали смо веома књигу познатог писца.

Јасно је да таква реченица није јасна, али, ако кажемо:

Читали смо интересантну књигу познатог писца, реченица ће бити сасвим јасна. 

Закључујемо да је главна реч синтагме:ИНТЕРЕСАНТНУ, а пошто је то придев, синтагма је придевска. Зависни члан придевске синтагме је по правилу неки прилог (веома, врло, јако, изузетно, нарочито). 

Придевска синтагма може бити у служби артибута или именског дела предиката. Уколико је придевска синтагма у служби атрибута, онда је она подскуп шире именичке синтагме. 

Врло укусну пицу направила је тетка.  (Шира синтагма: врло укусну пицу)                                    атрибут

Књига је веома интересантна.                                                                                                             именски део предиката

Ваш задатак за среду је да из ове лекције препишете најважније и да прочитате и урадите задатке из Граматике од 85. до 89.стране.