ПЕТИ РАЗРЕД: Прилози

Прочитај стихове и обрати пажњу на подвучене речи:

"Где ћеш врапче зимовати,

  пита врапца мачка стара.

  Овде, онде, туда, свуда,

  Тако врабац одговара."

Подвучене речи називају се прилози и у реченици имају службу прилошке одредбе. Свакодневно их користимо у разговору, али не обраћамо пажњу на њихово значење.

При­ло­зи сто­је уз гла­го­ле, при­де­ве, име­ни­це и дру­ге при­ло­ге од­ре­ђу­ју­ћи их по времену, месту, начину, узроку и количини. Зато се по значењу деле на следеће групе:

а) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА МЕ­СТО: ов­де, он­де, ова­мо, она­мо, где, ку­да, ка­мо, до­ле, го­ре, на­пред, по­за­ди, ван, бли­зу, де­сно, да­ле­ко, ле­во, итд.

Ре­чи  ис­пред, иза, бли­зу, итд. мо­гу би­ти упо­тре­бље­ни и као пред­ло­зи. У том слу­ча­ју сто­је ис­пред име­ни­це, ко­је се на­ла­зе у за­ви­сним па­де­жи­ма. Та­ко у ре­че­ни­ци: 

Сто­јан се­ди иза Мар­ка, реч иза је пред­лог, јер је ве­за­на за име­ни­цу Мар­ко, ко­ја сто­ји у ге­ни­ти­ву.

Али у ре­че­ни­ци Сто­јан се­ди иза , реч иза је при­лог.

б) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА ВРЕ­МЕ: ју­че, да­нас, су­тра, ују­тру, уве­че, ле­ти, зи­ми, ле­тос, зи­мус, про­ле­тос, ју­трос, си­ноћ, да­њу, не­ка­да, ни­ка­да, тек, итд.

в) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА НА­ЧИН: бр­зо, спо­ро, ле­по, од­лич­но, из­у­зет­но, ју­нач­ки, људ­ски, кри­шом, уз­гред, не­хо­ти­це, по­ле­ђу­шке, ова­ко, та­ко, ни­ка­ко, итд.

г) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА УЗРОК: за­то, сто­га.

д) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА КО­ЛИ­ЧИ­НУ: мно­го, ма­ло, до­ста, још, не­ко­ли­ко, не­што.

При­ло­зи ко­је сто­је уз при­де­ве и при­ло­ге од­ре­ђу­ју сте­пен осо­би­не ко­ја се при­де­ви­ма и при­ло­зи­ма озна­ча­ва. Нпр.:

1.      Уз при­де­ве:

а) Он је вр­ло вре­дан.

б) Има­ла је на се­би вр­ло ле­пу ха­љи­ну.

в) Пе­тар је био нео­бич­но јак.

2.      Уз при­ло­ге:

а) То си са­свим тач­но ре­као.

б) Вр­ло ра­до ћу по­ћи са то­бом.

При­ло­зи ко­ји сто­је уз име­ни­це од­ре­ђу­ју ко­ли­чи­ну оно­га што зна­чи име­ни­ца.

            а) По­не­ли су не­што нов­ца са со­бом.

            б) По­пи­ли су ма­ло мле­ка и по­је­ли мно­го хле­ба.

При­ло­зи за на­чин, ко­ли­чи­ну и не­ки при­ло­зи за ме­сто, и то нај­че­шће оно ко­ји има­ју исти об­лик као при­де­ви сред­њег ро­да (до­бро, ле­по, ма­ло, мно­го) могу бити и про­мен­љи­ве ре­чи у еле­мен­ту по­ре­ђе­ња (ком­па­ра­ци­је). Да­кле би­ће:

Он сла­бо чи­та.

Ма­ри­ја сла­би­је чи­та, а Пе­тар нај­сла­би­је чи­та.

Пе­тар има мно­го дру­го­ва.

Мар­ко има ви­ше дру­го­ва не­го Пе­тар.

                        Аме­ри­ка је да­ле­ко, али је Аустра­ли­ја да­ље.