Када смо почели са припремама за завршни испит говорили смо о различитим стиловима јавне комуникације. Рекли смо тада да постоје:
1. ПУБЛИЦИСТИЧКИ(НИВИНАРСКИ) СТИЛ
2. АДМИНИСТРАТИВНИ СТИЛ
3. КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ СТИЛ
4. НАУЧНИ СТИЛ.
Почећемо од публицистичког или новинарског стила јер смо недавно писали репортажу и то вам је још свеже градиво.
Одлике новинарског стила су:
- обавезна употреба стандардног језика;
- језгровитост и сажетост у казивању;
- истицање јавне поруке, обавештења;
- мешање елемената других стилова;
- масовност комуницирања.
Објективност новинарског стила зависи од врсте текста и вести коју он преноси. Користећи овај стил новинар мора да тежи тачности и објективности (нпр. најновије вести морају бити пренете верно и истинито). У том смислу новинар који пише вест (нпр о догађајима у земљи и свету) мора да тежи томе да буде објективан и да у текст не уноси своје личне ставове.
Са друге стране, новинарска репортажа је субјективнији жанр и она дозвољава уплив веровања и мишљења које поседује новинар.
Одлике административног стила су:
- обавезна употреба стандардног језика;
- прецизност, јасност, безличност;
- објективност;
- устаљене форме;
- званичност у обраћању;
- употреба стручних термина.
Често се у административном стилу комуникација одвија између институције (државе, општине) и појединца. Административни стил је формалан — у њему се морају поштовати одређена правила.
Одлике књижевноуметничког стила су:
- обавезна употреба стандардног језика;
- пренесена значења;
- сликовитост, емоционалност, фигуративност, ритмичност, пуноћа језика;
- недостатак објективности.
Субјективност у књижевноуменичком стилу јако је изражена јер писац нуди свој поглед на свет и своје схватање света који га окружује. Користећи овај стил он није дужан да се држи „устаљених истина” и може да обликује свет како је „њему воља” (нпр бајке, фантастична књижевност). Из тог разлога објективност није одлика овог функционалног стила.
Главне одлике научног стила су:
- обавезна употреба стандардног језика;
- употреба речи у правом значењу;
- употреба тачних, утврђених ознака, термина;
- сопштавање, студија, расправа;
- логичност, концизност и систематичност у излагању;
- употреба фуснота — напомена испод текста;
- јасноћа, одмереност и прецизност;
- изношење чињеница, података, табела.
- лишен субјективности, емоционалности и експресивности.
Једна од најбитнијих одлика научних текстова је употреба речи у основном, а не у пренесеном значењу. Тежи се што прецизнијем значењеу речи — реч треба да одреди неку ствар што прецизније могуће, јер је текст намењен стручњацима који се користе одређеним терминима.
Осим наведених функционалних стилова писане комуникације, постоји још и разговорни стил који, како му име каже користимо у усменој комуникацији, али све чешће и у размени путем СМС порука.
Главне одлике разговорног стила су:
- неформална употреба језика
- употреба жаргона;
- не захтена обавезну употребу стандардног језика;
- у великој мери је имплицитан — недовршених и етипичних реченица
- краткоћа смисаоних целина. Твој задатак: Нађи на интернету цео текст комедије "Сумњиво лице" Бранислава Нушића и прочитај до уторка, 14.4. За оне који имају потешкоћа у читању препорука је да одгледају истоимену позоришну представу.
Нема коментара:
Постави коментар