ШЕСТИ РАЗРЕД: Епика, систематизација

Епика је један од три књижевна рода. Реч епика води порекло од грчке речи епос која је првобитно значила реч, говор, прича, а касније еп и епопеју. Обухвата књижевна дела заснована на приповедању о неком стварном или измишљеном догађају. Може да буде написана у стиху (епска песма, еп, спев) и прози (бајка, басна, прича о животињама, легенда, предање, анегдота, шаљива прича, приповетка, новела роман).

Одлике епске књижевности: 

• објективност (приповедач или певач непристрасно саопштава и преноси догађај, без личног тона и изражавања осећања); 
• приповедање о догађајима и јунацима; 
• окренутост прошлости (приповедање о ономе што је било и прошло); 
• развијена фабула (прича) и 
• опширност у приповедању (дужа форма).

ПРИПОВЕДАЧКИ ПОСТУПАК = ОБЛИК КАЗИВАЊА = ФОРМА ПРИПОВЕДАЊА

НАРАЦИЈА (ПРИПОВЕДАЊЕ) – приповедач казује неки ДОГАЂАЈ

приповедање у 1. лицу – У нашој кући, откад се зна и памти, никад нико није имао сата, нити је ко знао да по њему чита вријеме. Мој стриц Ниџо, кад се вратио са Солунског фронта, правио се да „зна у сат“, али касније се испоставило да он умије само понешто око мале казаљке. – 

приповедање у 3. лицу – Били краљ и краљица, па имали јединца сина. Кад је краљевић већ нарастао, прославише његово шишано кумство и на част позваше највиђеније људе из свога краљевства. 

хронолошко приповедање – догађај се казује хронолошки, редом – Вањка погледа у тамни прозор, у ком је титрао одсјај његове свећице и живо представи свога деду Константина Макарича, који је служио као ноћни чувар код господе Живарјових.

ретроспективно приповедање ( retro = уназад, spectare = гледати) – током казивања, приповедач се враћа у прошлост, прича о нечему што се већ догодило, сећа се – Никако није могао да се савлада, а сећање га је враћало у дане младости који су му били понекад и мучни и тешки.

• ДЕСКРИПЦИЈА (ОПИСИВАЊЕ) 

• – приповедач ОПИСУЈЕ изглед јунака, простор, природу

• портрет – опис физичког изгледа

Коса јој је била дуга и спуштена низ плећа, а на глави јој се блисташе златна круна украшена драгим камењем. Али је била посве, посве мала.

• пејзаж – опис природе

Чудесно беше погледати на тамне сјене дебелога дрвећа. Кроз грање се увлачила мјесечина и падала по земљи у чудесним шарама. Липе су мирисале као тамјан из цркве.

• ентеријер – опис унутрашњег простора

• екстеријер – опис спољашњег простора

ДИЈАЛОГ – јунаци разговарају, разговор.

МОНОЛОГ – јунак прича на глас, сам, нема саговорника (монолог се углавном јавља у драмским делима, јер се на сцени никако другачије не могу истаћи размишљања јунака, осим када он изговара на глас своје мисли пред публиком, без саговорника).

УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ – мисли јунака, изговара речи у себи.