Ако сте се присетили текста "Чича Јордан" Стевана Сремца, сигурно сте замислили пуне крошње воћа , а пре свега слатких шљива којима га деца гађају да их не би ухватио у крађи. Е, данас тумачимо једну песму о шљивама, о том благородном воћу које се одувек гаји и увек рађа, без обзира на пажњу коју јој посвећујете. Оне наше старе сорте шљиве не траже прскање као јабуке или брескве, а увек нас обрадују својим плодовима.
Шљива се буди крајем априла,
Развија широка, пребела крила,
На крају села, уврх голети,
Она се спрема да полети.
-Ал' заспи. Пробуди се тек у јуну,
И осети: крошњу, тешку и пуну.
Клонуле, повијене, гране се муче.
Криве се стабла ко во усред вуче.
У јулу, плод се на земљу сруши,
И шљиви ко да лакне на души.
Одскочи крошња увис, ко да је
Побегла из загушљиве неке одаје.
Тако преспава јесен и зиму
Тиха, загледана у даљину.
- Књижевни род: лирика
- Књижевна врста: описна (дескриптивна) песма
- Описна (дескриптивна) песма: даје опис природе која је код песника изазвала посебан доживљај,
- она је само оквир за песникове мисли и осећања.
- Тема: шљива кроз годишња доба
- Стилске фигуре
- Епитети: широка, пребела(крила), тешку, пуну (крошњу),клонуле, повијене(гране)
- Персонификација: "шљива се буди крајем априла", "гране се муче", "преспава јесен и зиму"
- Персонификација: придавање неживом особине живог
- Поређење: "Криве се стабла ко во усред вуче"
- Поређење: два појма се пореде по сличности
- Порука: Нисмо свесни, па ни захвални на оном што имамо и што нам природа дарује. Обратите на то пажњу и будите захвални.
Нема коментара:
Постави коментар