„Ропство Јанковић Стојана“ је српска народна песма која говори о ропству и љубави Стојана Јанковића. Песма се заснива на стварним историјским подацима. Историјски основ песме је несумњив, а приказ догађаја је веран, само је трајање робовања у песми преувеличано. Једино спорно је име Стојановог друга у ропству. По мишљењу Вука Караџића, то није могао бити Илија Смиљанић јер је он био, као старији, друг у војевању Стојановог оца Јанка. Могуће је да је народна песма извршила једну од тако честих замена личности, па је уместо Илије Миљковића ставила другу личност - Илију Смиљанића. Било како било, пред вама је једна од најлепших наших епских песама коју можемо поредити са Хомеровом "Одисејом".
Твој задатак:
Песма говори о једном догађају из живота ускочког старешине и сердара Стојана Јанковића. Она прво подсећа на догађаје који су се десили пре много година, када су Стојан Јанковић и Илија Смиљанић заробљени и одведени у Истамбул, где пошто промене веру,добијају сву пажњу султана да би му остали верни и у његовој служби. Они ипак доносе одлуку да се дочепају кључева, узму благо и коње и побегну. Остварили су замисао, стигли до Котара и растали се. Стојан прво одлази да обиђе виноград и ту затиче мајку како тугује. Не представља јој се, а она га скрхана болом не препозна. Сазнаје да му се љуба преудаје и одлази у своје дворе. Сватови су га лепо примили, а он им пева песму о „тици ластавици“ и „сив-зелен соколу“. (АЛЕГОРИЈА) Љуба је схватила смисао песме, која је изречена у метафори. Одмах јури код заове и саопштава јој да се Стојан вратио. Сусрет брата и сестре је дирљив. У песми се безгранична радост брзо смењује неочекиваном трагиком. Када се мајка увече врати из винограда и сазна да јој је син жив и да се вратио, умире од изненадне радости и превелике среће.
Прво што се запажа при читању песме, јесте несклад између наслова песме и њеног садржаја. Наслов „Ропство Јанковић Стојана“ обећава детаљан опис робовања главног јунака. Очекивање је изневерено на почетку песме. Након кратког увода о заробљавању двојице ускока, долази договор о бекству и бекство. Прича даље није везана за робовање, него за последице робовања. Наслов само указује на узроке, а средиште песме чини одисејски мотив обрађен на оригиналан начин. У песми се стално смењују позитивна (радост) и негативна осећања (туга, бол, патња). Ово није песма о јуначким борбама, већ је песма о породичној љубави и топлини, породичном страдању, породичним радостима и тугама. Зато се ова песма може сврстати у баладе. У лик Стојана Јанковића и причу о њему уткан је одисејски мотив — „муж на свадби своје жене“. Овај мотив подстиче емотивни набој, доприноси карактеризацији главног јунака, али и Стојанове љубе. Народни песник потпуно запоставља портрет главног јунака. Жели да истакне Стојанове људске и витешке квалитете, јер је то и тежиште песме.
Цела песма се заснива на контрасту емоција, стално се смењују туга и радост, несрећа и срећа. Када то смењивање буде нагло, настаје лом у души и смрт.
Твој задатак:
Када прочиташ и салушаш песму, запиши основно:
Наслов песме
Књижевни род:
Књижевна врста:
Место и време радње:
Тема:
Мотиви:
Ликови:
Порука:
Стилске фигуре( са примерима)
Нема коментара:
Постави коментар