СЕДМИ РАЗРЕД:"Мали Радојица"

Епска народна песма "Мали Радојица" послужила је као инспирација вашим вршњацима који су написали саставе (испод). Прочитај и саслушај песму, прочитај саставе, а  затим напиши анализу песме у својој свесци:

                                                         Наслов
Књижевни род:
Књижевна врста: епска народна песма средњих времена (хајдучки тематски круг)
Тема:
Мотиви:
Анализа ликова: (за сваки од ликова наведи по 3-4 особине)
Порука: 
Стилске фигуре:
Стих:

Мотивска и идејна анализа песме „Мали Радојица”

Мали Радојица је песма која припада хајдучком циклусу песама, или, према Вуковој подели епских песама, песмама средњих времена.

Она говори о томе како се Радојица избавио из ропства Бећир-аге. Наиме, Бећир-аги девет година Мали Радојица не да мира. У песми се не каже на који начин, али можемо претпоставити да су у питању напади хајдука (који су вероватно били пљачкашки). Двадесет хадука је Бећир-ага заробио, а коначно и Малог Радојицу. Песма почиње словенском антитезом, у којој се народни певач пита, и на тај начин држи у неизвесности читаоца, одакле потиче бука. После низа питања и негативних одговора народни певач нам коначно открива да бука потиче од топова који пуцају у знак весеља јер је Бећир-ага коначно ухватио Малог Радојицу. Агино шенлучење говори о томе колике му је муке задавао Мали Радојица.

У тамници је двадесет Радојичиних другова. Они су очекивали да их једино Радојица може избавити, и када виде да је и он ухваћен и утамничен, губе сваку наду за ослобођењем. Међутим, Радојица има план – направиће се да је мртав како би га изнели из тамнице.

Ујутро су Радојица и другови спровели свој план у дело. Радојица се направио мртав, а Бећир-ага је био спреман да га закопа. Међутим, неповерљива и сурова Бећирагиница не верује Радојици, она је убеђена да се он само ућутао, па жели да га уплаши, не би ли показао знаке живота.

Прва мука на коју га ставља јесте ложење ватре на прсима. Након тога следи психички страх – на груди му је ставила змију отровницу, а затим му је заковала ексере под нокте. Све то је Радојица издржао, и то тако да се није помакао. Бећирагиница и даље не верује да је Радојица мртав и припрема му последње, за Радојицу најтеже искушење – сакупила је коло девојака, које предводи њихова ћерка Хајкуна, не би ли се Раде насмејао на неку од девојака. Радојица није одолео овом искушењу – једним оком је гледао лепоту девојака, а брк му се сам насмејао на Хајкуну. Међутим, Хајкуна је, када је то видела, Рада покрила по очима и рекла родитељима да га сахране јер је заиста мртав. Овај Хајкунин поступак можемо објаснити њеним дивљењем према необичном јунаку. У њој се већ тада можда пробудила љубав према јунаку друге вере и непријатељу њеног оца. Бећир-ага жели да сахрани Радојицу, али Бећирагиница предлаже да га баце у море. Радојица је, међутим, добар пливач и успео је да исплива на обалу. Извадио је клинце испод ноктију и сачувао их, вођен осветом према Бећирагиници.

За то време Бећир-ага коначно, после девет година, мирно вечера. Планира да сутрадан обеси двадесет хајдука. Све то са прозора слуша Мали Радојица, улеће у собу и убија Бећир-агу. Бећирагиници враћа мило за драго – набија јој клинце под нокте. После једног клина она испушта душу. Затим узима Хајкуну да је води у Србију, она узима православну веру и постаје Радојичина жена.

Радојица је симбол отпора према Турцима, издржљив је, осветољубив, велики јунак који није могао да одоли лепоти турске девојке.

Анђела Колар и Дуња Жикић VII/1

Језичко-стилска анализа песме „Мали Радојица”

Песма „Мали Радојица”, као епска песма, испевана је у десетерцу. С обзирон на време настанка песме, у њој је употребљен знатан број речи турског порекла (шенлук, сужањ, јаглук, пенџер, сербес, хака, ашлук итд.).

Ову песму обележавају две доминантне стилске фигуре – словенска антитеза на почетку песме и градација мука које трпи Мали Радојица.

Словенска антитеза на почетку песме има функцију да заинтересује читаоца за тему песме. Народни певач нас обавештава да се чује страшна бука, а да се не зна њен извор, па се народни певач пита да ли грми или је земљотрес, да ли море удара у стење или се туку виле. Затим каже да ништа од тога није извор буке, већ су то задарски топови, из којих од весеља пуца Бећир-ага. Осим неизвесности, народни певач је овом словенском антитезом нагласио читаоцу и колика је радост Бећир-агина поводом утамничења Малог Радојице.

Муке Малог Радојице поређане су градацијски – свака је тежа од претходне. Најтежа мука за Радојицу уопште није физичке природе, већ психичке. Радојица је успео да издржи ватру на прсима, змију отровницу на грудима и забијање клинаца под нокте. Једино није могао да издржи играње девојака у колу, које је предводила ћерка Бећир-аге и Бећирагинице, Хајкуна. Радојица, који је чуо звеку девојачког накита, није одолео да једним оком не погледа девојке. Када је угледао лепу Хајкуну, брк му се сам насмејао од милоште. Занимљиво је да нардони певач није описао лепоту Хајкуне, чак ни сталним епитетима и устаљеним изразима који се користе за описивање девојака у народним песмама, већ је само описао утисак који она оставља на Радојицу. На тај начин оставља читаоцу да је замишља и нагађа како је она изгледала, што даје утисак веће лепоте него да ју је народни певач описао.  

Одлика народне књижевности јесу и стални епитети, који, као и устаљени почеци и завршеци, помажу народном певачу да у тренутку пред публиком уз гусле смишља песму (мили боже, тврда срца, тавна ноћца, бијел дан, вјерна љубовца).

 Песма „Мали Радојица” плени својим садржајем и начином на који је испевана, и у овој генерацији ђака буди родољубива и племенита осећања, иако је временски и начином живота далека од нас.

Мила Милојевић и Лазар Ђорђевић VII/1