Пети разред: Заменица Ви из поштовања

      Заменица ВИ може се писати и великим и малим почетним словом, зависно од тога коме се обраћамо. Ако се обраћамо само једној особи, а то је нека одрасла особа којој и иначе говоримо ВИ,  а не ТИ, онда користимо велико почетно слово у свим падежним облицима. Кажемо да старијим особама персирамо из поштовања. Ако желимо, рецимо, да напишемо позивницу и да је уручимо својој учитељици, овако ћемо је написати:

                                                                    Драга учитељице,

Позивамо Вас на Годишњи концерт нашег Културно-уметничког друштва. Концерт ће се одржати у петак, 25.12.2020. године са почетком у 19:00 сати. Очекујемо Ваш долазак.

                                                                                                         Срдачно,

                                                                                                 Ваши бивши ђаци

Напишите и ви своје примере у бар три реченице.

Шести разред: Једначење сугласника по месту творбе(изговора)

 Једначење сугласника по месту изговора(творбе) је гласовна промена у којој:

► Зубни сугласници С и З, када се нађу испред предњонепчаних сугласника Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж , прелазе у предњонепчане сугласнике Ш и Ж.

• сналазити се – сналаз + љив – сналажљив
• носити – нос + ња – ношња
  

► Надзубни сонант Н испред двоуснених сугласника Б и П прелазу у М.

• зелен + баћ – зелембаћ

► Сугласник Х испред Ч и Ћ сугласника Б прелазу у Ш.

• орах + чић – орашчић

Важно: Често су у речима, у којима је извршено једначење сугласника по месту настанка (творбе), извршене су и друге гласовне промене:

• Једначење сугласника по звучности врши се пре једначења сугласника по месту творбе, нпр: образ + чић – обрасчић (једначење сугласника по звучности) – обрашчић (једначење сугласнка по месту творбе), из + ћушкати – исћушкати (једначење сугласника по звучности) – ишчушкати (једначење по месту творбе) 
• Јотовање се врши пре једначења сугласника по месту настанка (творбе), нпр: радост + ју – радосћу (јотовање) – радошћу (једначење сугласника по месту творбе), лист + је – лисће (јотовање) – лишће (једнаћење сугласника по месту творбе)
  

Одступање од једначења сугласника по месту творбе настаје у следећим случајевима:


• Када се сугласници С и З нађу испред сугласника Љ и Њ у сложеним речима (сложеницама) у којима се први део сложенице завршава сугласницима С и З, а други део сложенице почиње сугласницима Љ и Њ. (разљутити, изљубити, посљедњи, изњихати, изњушкати, сљуштити)
  


•  У сложеницама у којима се први део речи сложенице завршава са надзубним сугласником Н, а други део сложенице почиње са двоусненим сугласницима Б и П (један + пут – једанпут, стран + путница – странпутница, црвен + перка – црвенперка, ван + брачни – ванбрачни, маскен + бал – маскенбал)
  

Напомена: Ова правила не важе за речи страног порекла и често се праве грешке у њиховом писању. Стране речи се правилно пишу овако: имплус, имплусиван, симбол, империја, император, импресија, бомбоњера, бомбона, помфрит, имперфекат.

Седми разред: Функционални стилови

    Стил је начин усменог и писменог изражавања. Зависи од избора речи, богатства речника, начина на који су склопљене реченице. Када пишете, увек се држите оне народне "испеци па реци" , јер мисао мора бити јасна да би нам реченица била добра!

    Функционални стилови баве се употребом језика у различитим говорним ситуацијама. Од намене текста зависиће избор речи, однос према теми, употреба стилских средстава и слично. Ове године упознаћемо одлике два функционална стила -  књижевноуметничког и новинарског.

Књижевноуметнички стил упознајеш већ годинама читајући поезију и прозу, то јест књижевна дела наших и страних писаца и песника. Одлике овог стила су: емоционалност, субјективност, маштовитост, сликовитост израза и употреба разноврсних стилских фигура, богатство израза... Пишући саставе ти покушаваш да се приближиш стилу неких од великана књижевности, а то је могуће само ако заволиш да читаш. 

Новинарски или публицистички стил везан је за медије, како писане, тако и електронске: штампу, часописе, телевизију и интернет. Одлике овог стила су: истинитост, информативност, објективност, актуелност, сажетост израза(вест), разумљивост ширем кругу људи(јасно и прецизно - недвосмислено изражавање).

Прочитај лекцију у Граматици(стр.192-196) и одговори на задатке на 196.страни.