ШЕСТИ РАЗРЕД: Језичка култура: Стилске вежбе, увећано и умањено значење речи

Обрати пажњу на подвучене речи у реченицама:

Моја млађа сестра нацртала је кућицу за пса поред једне кућерине.
Ја сам јој нацртао кученце, мада ме је молила да додам још нешто.
Зато је тата рекао да сам ленштина .
Исами користите вероватно ове речи и знате да именица кућа, за коју знамо да је проста реч, може имати умањено(КУЋИЦА) и увећано(КУЋЕРИНА) значење. Обе речи су изведене. Прва је УМАЊЕНИЦА(ДЕМИНУТИВ), а друга је УВЕЋАНИЦА(АУГМЕНТАТИВ).

          Када осим умањеног значења постоји и одређено позитивно осећање, па тепамо и изговарамо неке речи од миља, онда су то ХИПОКОРИСТИЦИ. таква је реч КУЧЕНЦЕ из друге реченице, али и речи: сунашце, детенце, пиленце, дедица, Николица, обрашчић, косица, усташца и слично.

         Аугментативи са погрдним, негативним значењем, као реч ЛЕНШТИНА из треће реченице зову се ПЕЈОРАТИВИ. Такве речи не треба користити јер могу бити увредљиве за саговорника.

Твој задатак: Прочитај лекцију из уџбеника на 151. и 152. страни и уради вежбања, као и задатке на 97. страни у радној свесци. У свесци забележи само најважније.

ПЕТИ РАЗРЕД: Прилози

Прочитај стихове и обрати пажњу на подвучене речи:

"Где ћеш врапче зимовати,

  пита врапца мачка стара.

  Овде, онде, туда, свуда,

  Тако врабац одговара."

Подвучене речи називају се прилози и у реченици имају службу прилошке одредбе. Свакодневно их користимо у разговору, али не обраћамо пажњу на њихово значење.

При­ло­зи сто­је уз гла­го­ле, при­де­ве, име­ни­це и дру­ге при­ло­ге од­ре­ђу­ју­ћи их по времену, месту, начину, узроку и количини. Зато се по значењу деле на следеће групе:

а) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА МЕ­СТО: ов­де, он­де, ова­мо, она­мо, где, ку­да, ка­мо, до­ле, го­ре, на­пред, по­за­ди, ван, бли­зу, де­сно, да­ле­ко, ле­во, итд.

Ре­чи  ис­пред, иза, бли­зу, итд. мо­гу би­ти упо­тре­бље­ни и као пред­ло­зи. У том слу­ча­ју сто­је ис­пред име­ни­це, ко­је се на­ла­зе у за­ви­сним па­де­жи­ма. Та­ко у ре­че­ни­ци: 

Сто­јан се­ди иза Мар­ка, реч иза је пред­лог, јер је ве­за­на за име­ни­цу Мар­ко, ко­ја сто­ји у ге­ни­ти­ву.

Али у ре­че­ни­ци Сто­јан се­ди иза , реч иза је при­лог.

б) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА ВРЕ­МЕ: ју­че, да­нас, су­тра, ују­тру, уве­че, ле­ти, зи­ми, ле­тос, зи­мус, про­ле­тос, ју­трос, си­ноћ, да­њу, не­ка­да, ни­ка­да, тек, итд.

в) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА НА­ЧИН: бр­зо, спо­ро, ле­по, од­лич­но, из­у­зет­но, ју­нач­ки, људ­ски, кри­шом, уз­гред, не­хо­ти­це, по­ле­ђу­шке, ова­ко, та­ко, ни­ка­ко, итд.

г) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА УЗРОК: за­то, сто­га.

д) ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА КО­ЛИ­ЧИ­НУ: мно­го, ма­ло, до­ста, још, не­ко­ли­ко, не­што.

При­ло­зи ко­је сто­је уз при­де­ве и при­ло­ге од­ре­ђу­ју сте­пен осо­би­не ко­ја се при­де­ви­ма и при­ло­зи­ма озна­ча­ва. Нпр.:

1.      Уз при­де­ве:

а) Он је вр­ло вре­дан.

б) Има­ла је на се­би вр­ло ле­пу ха­љи­ну.

в) Пе­тар је био нео­бич­но јак.

2.      Уз при­ло­ге:

а) То си са­свим тач­но ре­као.

б) Вр­ло ра­до ћу по­ћи са то­бом.

При­ло­зи ко­ји сто­је уз име­ни­це од­ре­ђу­ју ко­ли­чи­ну оно­га што зна­чи име­ни­ца.

            а) По­не­ли су не­што нов­ца са со­бом.

            б) По­пи­ли су ма­ло мле­ка и по­је­ли мно­го хле­ба.

При­ло­зи за на­чин, ко­ли­чи­ну и не­ки при­ло­зи за ме­сто, и то нај­че­шће оно ко­ји има­ју исти об­лик као при­де­ви сред­њег ро­да (до­бро, ле­по, ма­ло, мно­го) могу бити и про­мен­љи­ве ре­чи у еле­мен­ту по­ре­ђе­ња (ком­па­ра­ци­је). Да­кле би­ће:

Он сла­бо чи­та.

Ма­ри­ја сла­би­је чи­та, а Пе­тар нај­сла­би­је чи­та.

Пе­тар има мно­го дру­го­ва.

Мар­ко има ви­ше дру­го­ва не­го Пе­тар.

                        Аме­ри­ка је да­ле­ко, али је Аустра­ли­ја да­ље.

ОСМИ РАЗРЕД: "Африка", Растко Петровић

      Настављамо са тумачењем путописне прозе. Надам се да вам се допао путопис о Италији и да сте уживали откривајући лепоте Напуља и Рима, као и карактер и интересовања владике Петра II Петровића Његоша. Данас ћемо се упутити много даље, у чудесну и мистериозну Африку. О Африци сте учили на часовима географије, али то знање не може се упоредити са утисцима које нам преноси путник и живи сведок обичаја, људи и предела ове, тада дивље и мало коме доступне, земље. 
Принађите и прочитајте (у Радној свесци) одломак из путописа Растка Петровића, а затим одгледајте једну путописну репортажу из Кеније која ће вам још више приближити живот ондашњих људи, њихову културу, исхрану, као и проблеме са којима се суочавају. У  свесци запишите наслов дела, име писца и тему одломка, а у Радној свесци урадите задатке.