Милован Данојлић (1937)
Савремени писац Милован Данојлић је у предговору (уводном тексту) за своју збирку песама "Како спавају трамваји", записао:
О СЕБИ И О КЊИЗИ
(одломак)
"Ево мојих песама. Ту негде сам и ја. Па опет, требало би да још штогод кажем и о себи, и о песмама.
Рођен сам 3. јула 1937. године у селу Ивановцима, у Шумадији. Основну школу сам завршио у томе селу, а нижу гимназију у једној варошици удаљеној седам километара од моје куће. Четири године сам, свакодневно, преваљивао пешице по четрнаест километара. По снегу, по блату, по киши и по сунцу, у рана јутра и касна поподнева, ми, сељачићи-нижегимназијалци, вукли смо се, у колони, тим путом, досађивали, се, играли, крали орахе и шљиве и – читали. Читали смо тако, у ходу.
Чини ми се да сам тих година написао и прву песму. Ако се добро сећам, песма се звала „Стари храст”. На том старом храсту дрхтуриле су голе гране, била је јесен, дувао је ветар, јурили облаци, попрскивала киша, крештале вране. Дивио сам се дрвету које има снаге да све то поднесе. Ту, и још неколико сличних песама, показао сам своме професору математике, иначе веома добром човеку. Свиделе су му се. Касније сам те песме негде затурио, а онда сасвим изгубио."
Пронађи у својој читанци, на 110.страни песму "Овај дечак се зове Пепо Крста" и пажљиво је прочитај неколико пута( прво у себи, а затим гласно).
Размисли: